·
·
·
·
Napomena:
(Ludovik ili Lidovik Alevi)
A. je pisao satirične studije, priče i romane u kojima se otkriva kao „delikatan pisac“; Mejak je stvarao raznovrsne komedije „originalne fantazije“, dok Ofenbahove kompozicije „pripadaju pre svega Drugom carstvu“. Među njihovim komedijama valja istaći petočinu Frufru (1869), među operetama – Lepu Jelenu (1865), svakako remek-delo u svojoj vrsti. A. je bio član Francuske akademije (1884). A. i Mejak su napisali dela: Orfej u paklu (1861), Vetrenjače (1862), Lepa Jelena (1865), Pariski život (1867), Mala markiza (1867), Velika vojvotkinja de Žerolsten (1867), Razbojnici (1869), Frufru (1869), Trikoš i Kakole (1871), Gospođa čeka gospodina (1872), Kralj Kandol (1873), Babje leto (1873), Ni oko šta (1874), Lopta (1874), Karmen (1875), Mali vojvoda (1879), Lolita (1879), Muž debitantkinje (1879), Mamzel Nituš (1886) itd. Neumorni A. je i autor romana Gospodin i gospođa kardinal (1879) i Kardinalove kćeri (1880). Neke komade je napisao sam; tako je, na primer, svoj roman Pop Kosta iz 1882. preradio u komediju (1891). SNP je izvelo A. dela: Letovanje (sa A. Miloom), Babje leto, Slepi miš (muzika J. Štraus), Trikoš i Kakole i Lepa Jelena.