·
·
·
·
Napomena:
Bio je sin putujućih glumaca, pa je menjanje mesta boravka ometalo redovno muzičko obrazovanje darovitog dečaka. Svirao je klavir, violinu, violončelo i bio član putujuće operske družine. Nastupao je u dečjim ulogama, a docnije i kao pevač. Od 1823. bio je i oženjen glumicom. Kao glumac Gradskog pozorišta u Lajpcigu počeo je da komponuje, a od 1844. do 1845. se bavio i dirigovanjem. Od 1846. je bio kapelnik u bečkom pozorištu; od 1848. ponovo je bio angažovan u Lajpcigu, a od 1849. do smrti u Gradskom pozorištu u Berlinu. Komponovao je oratorijume, opere i orkestarsku muziku. Zaslužan je za razvoj nemačkog muzičkog igrokaza – „zingšpila“ (Singspiel), u koji je uneo elemente francuske komične opere i koji mu je doneo naročitu popularnost u Beču. Kasnije je, polazeći sa osnove ovog tipa muzičko-scenskog dela, a služeći se elementima Veberove i Maršnerove opere, napisao nekoliko izvornih, svežih dela, punih malograđanske komike i duhovitih scenskih situacija. Poznate su mu opere: Car i drvodelja (1837), Regina (1846), Veliki admiral (1847) , Proba za operu (1851) i oratorijum Hristovo vaznesenje (1828). Kao iskusan pozorišni čovek, redovno je birao efektna libreta koja su, pored uspele muzike, sačuvala život pomenutim delima pa se ona i danas rado slušaju u Nemačkoj i van nje. U SNP je 1902. premijerno prikazana njegova Proba za operu.