·
·
·
·
Napomena:
Igrao je u češkim i nemačkim teatrima. Posebno se isticao u Šekspirovim, Geteovim i Šilerovim dramama. Kažu da nije bilo boljeg Lira, Hamleta i Šajloka od njega. Njegova su dela drame sa širokom koncepcijom i visokim stilom. Prve drame, Monika (1846) i Magelona (1869), slike su njegovog vremena. Pisane pod jakim uticajem Hegela, njegove istorijske drame su od velikog značaja: Žiškova smrt (Žižova smrt, 1850), Praški Jevrejin (Pražský Žid, 1867), Kraljica Barbora (Králevna Barbora, 1884) bile su veoma uspešne, kao i komedije, satire na savremeni život: Mravi (Mravenci, 1867), Tri faraona (Tři faraoni, 1867) i druge. Uz Tila i Klicperu ubraja se među osnivače češke pozorišne književnosti, a mnogi ga smatraju najvećim češkim umetnikom tog vremena. Kao prevodilac bio je neprikosnoven: celokupan češki pozorišni repertoar bio je njegova kreacija. Osim toga, pisao je pozorišne kritike, feljtone i pripovetke. Poslednji put je na sceni nastupio 1859. (kasnije je povremeno gostovao u praškom Narodnom divadlu). Do kraja života pisao je pesme i proučavao estetiku i filozofiju. U SNP su igrana dva njegova komada: Magelona 1869. i Monika 1871.