·
·
·
·
Напомена:
Od 1912. do 1915. vodio je eksperimentalno pozorište „Manconi“ u Milanu. Bio je kratko vreme (1916) i direktor milanskog „Silentium film“. Od 1919. do 1929. pisao je pozorišne kritike u „Italijansklm ilustracijama“ („L’Ilustrazione italiana“). Najznačajniji je kao dramatičar. Između 1883. i 1921. napisao je sedamnaest komada, od kojih jedan, Dve kuće (Le due case, 1884) u saradnji sa V. Kolombom (V. Colombo). Najpoznatiji su mu komadi: Device (Le vergini, 1889), Idealna žena (La moglie ideale, 1890), Aliluja (Alleluia, 1892), Kriza (La crisi, 1904), Zatvorena vrata (La porta chiusa, 1913), Razvod (Il divorzo, 1921). Pod uticajem Ibzena, Anrija Beka i francuskih dramskih pisaca svoga vremena bavio se uglavnom problemima braka, supružanske vernosti i njenim moralnim i društvenim posledicama. Naslov komada Device je ironičan. U njemu tri sestre žive raskalašnim životom rukovodeći se jedino zadovoljstvom i novcem. U Idealnoj ženi ironični trenutak je još naglašeniji: idealna žena je ona koja najspretnije uspeva da sakrije svoje neverstvo. U komadu Aliluja muž kažnjava ženu za neverstvo, optužujući je i za kćerkino nemoralno ponašanje. U Zatvorenim vratima sin govori majci da mu je poznato da mu je otac njen raniji ljubavnik. I tako dalje. Komadi su mu pisani snažno, darovito, sa možda nešto više prenaglašenosti i podvlačenja. Ličnosti su mu, u svakom slučaju, od krvi i mesa a dramske situacije pune verodostojnosti. SNP je 1912. prikazalo njegov komad Aliluja.