·
·
·
·
Napomena:
Bio je unuk J. M. Hurbana i sinovac S. H. Vajanskog. Deo gimnazijskog školovanja završio je u Zagrebu, evangelističku teologiju u Beču i Bratislavi. Ceo život radio je kao sveštenik u rodnom mestu. 1913. godine u jednom časopisu je objavio odlomke iz drame u tri čina Smetovi (Záveje; objavljena 1922, inscenirana 1923) iz seoske sredine.
Bio je inovator u oblasti tematike i eksperimentator u kompoziciji, nekad na uštrb dramske napetosti i uverljivosti u dramskim preokretima. Dodirni element eksperimentalnih i seoskih komada je biološko posmatranje čoveka. Istorijskoj temi VHV se posvetio u komadima Trenčianski Matuš (Trenčianský Matúš; 1920), Restauracija (Reštaurácia; 1921, insc. 1926), Ljudevit Štur (Ľudovit Štúr; 1926) i u komediji Vršatskog zamka verni Budiač (Vršatského hradu verný Budiač; 1933). Napisao je libreta za operete Lepa, nova oslikana kolevka (Pekná, nová maľovaná kolíska; 1923) i Ljubavni napitak (Nápitok lásky; 1927) i operski libreto Mataj (Mataj; 1931). Bio je preteča žanra radio-igre i filmskog scenarija (Palica u čovekovom životu/Palica v živote človeka; 1931), poz. komada Milica Nikoličova (Milica Nikoličová; 1922, insc. 1934), Divlje guske (Divé husi; 1933), komedija Tri jednočinke (Tri aktovky; 1921), Zar ne poznajete moga sinovca?(Či nepoznáte môjho synovca; 1930), Kvitancija (Kvitancia; 1931), zbirke kratke proze Pazovsko čitanje (Pazovské čítanie; 1932), spisa Sabrano delo 1 (Súborné dielo 1; 1984).