·
·
·
·
Napomena:
Spada u veoma poznate nemačke pisce; njegovo književno delo je obimno, a i o njemu je pisano zaista mnogo – sve do u naše dane. Danas on kao pisac izgleda šaljivdžija, ali ispod te maske skriva se rezignirani filozof čije su poneke životne istine, izražene jezgrovitim stihovima, postale češće upotrebljavane fraze na nemačkom jezičkom području. Ponekad je navlačio na sebe konzervativnu kritiku. Naročito mnogo prašine podiglo se kada se pojavilo njegovo delo Der heilige Antonius von Padua(1870), koje je zbog izrazitih antiklerikalnih tendencija u Bavarskoj bilo zabranjeno sve do 1895, a u Austriji do posle 1900. B. dela su mnogo izdavana, pojedinačno i sabrana, a priređivane su i izložbe njegovih slikarskih radova; o njegovom radu ima više bibliografija. Prevođen je kod nas: njegov Maks i Moric (Max und Moritz) štampan je u tri maha – Koprivnica (b. g.), Zgb (1921) i Zgb (1938, prev. Iso Velikanović). No, za nas je B. ovde zanimljiv samo utoliko što je sa Bitongom (v) radio na komediji koja je prikazana u SNP – Brbljuša (Die Plaudertasche, 1883), u prevodu Milana Dimovića: premijera 1898. u Vukovaru.