·
·
·
·
Napomena:
Napisao je 65 pozorišnih komada kojima se približio slavi A. Kocebua, a isto tako ga je pratio i kada mu je popularnost opadala. Mora se reći da je vešto vladao scenskom tehnikom, da je znao da pobudi i održava pažnju gledalaca, ali radnja njegovih komada tako je iskonstruisana da sadrži malo verodostojnosti. Još za života su mu štampane drame u 16 knjiga (Dramatische Werke, 1798-1802), na šta su 1808.dodate još dve sveske; ponovno izdanje, zajedno sa autobiografijom (Meine theatralische Laufbahn) izašlo je 1885. Pojedine drame su mu objavljivane u raznim izborima iz dramskog stvaralaštva, a izdate su i sabrane u 24 sveske (1843). Popularan, cenjen i uvažavan ne samo kao glumac nego i kao dramaturg, reditelj i direktor pozorišta – bio je u bliskom kontaktu sa Šilerom, Geteom, Hajnrihom fon Klajstom i Ludvigom Tikom. U prvoj polovini XIX veka uživao je reputaciju i izvan nemačke jezičke teritorije i bio izvođen na mnogim stranim scenama. Još 1816. Joakim Vujić je preveo njegovu jednočinku Stari vojak (Der Veteran), a 1821. dramu u pet činova Kartaš (Der Spieler, 1798); ako je ranije i izvođen na našim scenama, kada je osnovano SNP već je tonuo u zaborav. Posle predstave jedinog njegovog komada u SNP u listu „Pozorište“ je 1873 rečeno: „taj pisac nije više ’profeta’ ni u nemačkim repertoarima, te bi stoga učtivo svetovali upravu pozorišnu da ga penzionira i na našoj pozornici“. U SNP je 20. XII 1873. izvedeno njegovo Kršteno pismo (Der Taufschein) u posrbi Milana Savića.