·
·
·
·
Napomena:
Rođen je u jevrejskoj porodici u Kejp Taunu u Južnoj Africi, 1934. godine. Prelazi u London 1951. godine i posle završetka studija na Kraljevskoj akademiji za umetnost, pridružuje se „Šekspirovoj kompaniji“ ser Donalda Volfita, jednog od poslednjih glumaca-menadžera u britanskom teatru pedesetih. Štaviše, od 1953. do 1958. Harvud je lični garderober ser Volfita. Na osnovu ovih iskustava on će kasnije napisati čuvenu dramu Garderober, kao i biografiju Ser Donald Volfit, život i rad u staromodnom pozorištu. Ronald Harvud započinje karijeru pisca i dramatičara 1960. i odmah se predstavlja kao profilisani pisac romana i drama. Jedna od osnovnih Harvudovih dramskih preokupacija potiče od fasciniranosti scenom. Komadi poput Garderobera, Šta ostane od lavova (posvećen Sari Bernar), Na čijoj strani (o isleđivanju Vilhelma Furtvenglera šefa-dirigenta Berlinske filharmonije), Kvarteta (o ostarelim operskim pevačima), kao i knjige koji nose nazive Sve svetske scene i Opšta istorija pozorišta, govore o stalnoj i opsesivnoj vezanosti za „daske koje život znače“. Pošto je postigao svetsku slavu kao dramski pisac i uz nobelovca Pintera postao najpoznatijim britanskim savremenim dramskim piscem, Harvud se okrenuo i pisanju scenarija. Posebno je zapažena njegova saradnja sa slavnim rediteljem Romanom Polanskim za koga je napisao dva scenarija za filmove Pijanista (nagrada Oskar za najbolji prerađeni scenario) i Oliver Tvist. Drame Ronalda Harvuda igraju se trenutno u preko dvadeset zemalja sveta, a drama Kvartet na šest svetskih jezika. Osim kao pisac Harvud je aktivan i kao predsednik Svetskog PEN Centra (1993-1997). Ronald Harvud je i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti.