·
·
·
·
Napomena:
prema: http://www.smiljanic-pisac.com/ pristupano 4. 12. 2009. Biografija Radomira Smiljanića Radomir Siljanić je rođen 1934. godine u Jagodini, u porodici Uglješe Smiljanića, profesora muzike i kompozitora. Za vreme Drugog Svetskog rata, profesor Smiljanić, kao patriota zajedno sa mnogima, izgubio je život u zloglasnom ustaškom logoru Jasenovac, koji se nalazi u Hrvatskoj. Mnogobrojana dela prof. Smiljanića (kantate, sonate, pesme za solo glas i instrumente) su tada uništena. Od svoje devete godine Radomir Smiljanić živi u Beogradu, gde je završio gimnaziju i Filozofski fakultet. Studirao je i muziku, ali ga je ipak privuklo književno stvaralaštvo kome se posvećuje objavljivanjem pripovetke "Tragičan kraj Hajiriha Grumajera službenika", koja je našla svoje mesto u zbirci pripovedaka "Alkarski dani" u izdanju Nolita 1964. godine. Sledeća smiljanićeva knjiga , poman "Martinov izlazak" dobija nagradu nedeljnika "Telegram" kao najbolji kratki roman 1965. godine u Jugoslaviji. U anketi kritičara "Književnih novina" 1967.godine roman "Vojni put" istaknut je kao jedno od najboljih dela te godine u zemlji. Sva tri romana Smiljanićeve trilogije: "Neko je oklevetao Hegela", "U Andima Hegelovo telo" i "Bekstvo na Helgoland" u izdanju Prosvete naišli su na izvanredno povoljne ocene kritike kod nas i u svetu i bili u najužem izboru romana godine, NIN-ovu nagradu kritike. Nikola Milošević ističe ova dela kao "sasvim osobenu trilogiju u nas" i zaključuje da je "Radimir Smiljanić otvorio neke nove, univerzalnije vidike u ovom književnom žanru". Igor Mandić podvlači da su romani Smiljanićeve trilogije o Hegelu Miloradoviću "nešto potpuno samorodno i kod nas i u svetu". Radomir Smiljanić je stvorio još jednu trilogiju, to jest "Beogradsku trilogiju". To su romani: "Ljubavne ispovesti Sofije Malovrazić", "Ljubavni slučaj šampiona" i "Ubistvo u kafani Dardaneli" u kojima su prikazani ljudi iz predgrađa glavnog grada, njihovo življenje, njihova strahovanja i nade, želje i promašaji, njihove ljubavi. Ovim delima Smiljanić je načinio zaokret ka takozvanoj verističkoj prozi. Strana kritika je pojavu romana o Hegelu Miloradoviću u izdanju ugledne zapadnonemačke izdavačke kuće DEWAUA iz Štutgarta pozdravila dobrodošlicom. U Hamburškom listu DIE WELT nemački kritičar Peter Jokostra piše: " Smiljanić je ravnopravan pripovedač jednom Servantesu, njegovo majstorsko fabuliranje, tako retko kod današnjih pisaca, njegova slikovitost izraza, suptilna ironija ne odstupaju ovom velikanu svetske literature. Radomir Smiljanić je napisao obrazac prave tragikomike i groteske života... On je obnovitelj evropske satirične književnosti, on je legitimni naslednik Svifta i Servantesa." Rečima pohvale o ovoj trilogiji izrazili su se i drugi kritičari: dr. Šite, Ursula Homan, dr. Beckelman, dr. Virpsa. Za ovu prozu pisac je dva puta nagrađen internacionalnom nagradom Arnsberg. Kao dramskom piscu sa uspehom su mu izvedena dela "Isidora, gde si?" u Narodnom pozorištu u Beogradu, "Slučaj šampiona" na jubilarnim Sterijinom pozoriju 1975. godine. "Ubistvo u kafani Dardaneli" na sceni Narodnog Pozorišta kao i monodrama "Pisma Sofije Malovrazić" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. U izdanju NOVA Slobodana Mišića 1984. godine objavio je roman "Lepa Lena" koji je doživeo i drugo izdanje 1985. godine u Književnim novinama. U istoj kući u ediciji Super roman kao deo trilogije "Popis gnusoba" objavljen je i njegov roman "Ubistvo na Dedinju". Pored ovih dela treba istaći i romane: "Požar na Trgu Marksa i Engelsa" i "Stanje prirodnog nereda". Dela koja svakako zaslužuju posebnu pažnju su romani: "Karađorđe vožd serbski", čije se drugo izdanje nalazi pred čitaocima i roman "Viteški kralj ujedinitelj", objavljen u dva izdanja u izdavačkoj kući Metalograf iz Trstenika u ediciji Srpske dinastije, kao i roman "Kralj Petar prvi oslobodilac", koji predstavlja trilogiju o dinastiji Karađorđević. Radomir Smiljanić je književnik koji se aktivno uključuje u dnevno-politička dešavanja. Njegovo angažovanje je potpuno nepristrasno i nestranački obojeno. Jedina sila koje pokreće ovog umetnika i filozofa je da se celim svojim bićem i umom posveti radu i aktivnostima je briga za fizički i duhovni opstanak srpskog naroda, naroda koji nikada u svojoj istoriji nije imao genocidnu strategiju, dok se nad njim u kontinuitetu vrši genocid. Smiljanićeva borba neprekidno traje...