·
·
·
·
Напомена:
Pravo ime:Pierre-Antoine-Auguste Lambert.
Najčešći su mu saradnici bili T. Barijer i A. Delakur. Inače su s njime sarađivali i A. Deneri, F. Dimanoar, Klervil, B. Deron, E. Granže, Ž. Moano, P. Deland, Š. Denoaje, E. Nis, R. de Bovoar, E. Siroden, A. Šole. Tek s vremena na vreme bi se usudio da napiše nešto i sam. U njegovom dramskom radu preovlađuju vodvilji u jednom činu, katkad potpuno lišeni ukusa, s nameštenim zapletom radnje. Intriga u njegovim vodviljima ne navaljuje neodoljivo jer je on priprema suviše smišljeno i nimalo lukavo. T. iznuđuje preokrete da bi razonodio gledaoce, uopšte ne vodeći računa o prirodnom razvijanju radnje. Njegove ličnosti ne mogu delovati sa pozornice kao komični tipovi, nakrivo nasađeni ljudi kakvih ima u životu, nego se ponašaju kao karikature, kao lica viđena u krivom ogledalu. Baš stoga su njegovi pozorišni komadi danas potpuno zaboravljeni. Među najvažnije i svojevremeno najpopularnije spadaju: Čovek s plavim ogrtačem (1850), Gospodin koji neće da ode (1852, u saradnji sa Klervilom), Mramorna srca (1853, sa T. Barijerom), Pariz koji spava (1852, sa A. Delakurom), Letnje tajne (1853, sa A. Delakurom), Ulične ptice (1854, sa A. Delakurom), Prijatelj iz Liona (1855, sa T. Barijerom), Ženske suze i gimnastika (1857), Pepeljuga (1859), Đavo (1862, sa A. Delakurom), Čovek nije savršen (1863, sa B. Deronom), Umnjak (1866, sa E. Granžeom). u SNP su izvedeni njegovi (i Barijerovi) komadi Prijatelj iz Liona i Mramorna srca, a Gospođa od Sen-Tropea (Madame de Saint-Tropez), koju su napisali A. D’Eneri i O. Anise-Buržoa, je do nas stigla preko T. prerade na nemački i u prevodu A. Mandrovića sa nemačkog igrana u SNP 1875.