·
·
·
·
Napomena:
Kao i svi dramatičari njegovog doba, voleo je da okuplja saradnike (Skrib, Barijer, Brazije, Vanderbirš, Moro, Bajar, Merl, Buji, La Fonten, de Kuršan, Deletr-Poarson…) i mnogo je manje radio sam. Napisao je komade: Jedan čas ludosti (1807), Muž pre venčanja ili Oni su kod kuće (1808), Tri sprata ili Spletka na stepeništu (1808), Ide, ide! (1810), Bulevar Sen-Marten ili Evo nas! (1814, sa Brazijeom), Obazriv čovek (1820), Tajna vrata (1825, sa Ž. Bajarom) i mnoge druge. Muzički obrazovan, izvrstan interpretator svojih stihova, on je u svoje dramske tekstove neštedimice ubacivao muzičke numere i u njegovim vodviljima se obavezno pevalo. Ali njegove muzičke tačke nisu bile improvizovane; one su se slivale s tekstom i čak pojačavale njegovu duhovitost punu pravih ujeda. Kao predsednik Kavoa (parisko podrumče za sastajanje književnika), potpomagao je početke Pjer-Žana de Beranžea, pesnika i šansonijera. SNP je 1862. prikazalo Jedan čas ludosti (Un heure de folie) pod nazivom Ludnica.