·
·
·
·
Napomena:
Otac mu je bio beležnik, a dramski pisac Emil Ožije (v) ujak. Srednju školu je učio u Versaju. Studirao je prava i bio advokat u Parizu. Sudelovao je kao dobrovoljac u Francusko-pruskom ratu, zatim se borio i protiv Komune i bio ranjen u ruku, a 1874. je pao s konja i slomio nogu. Njegova drama u stihu Hetman (L’Hetman), izvedena 1977, imala je mnogo uspeha. U SNP je prikazana 1896. Čuvenu „Ligu patriota“ osnovao je 1882, a 1887. je sa Ligom stao na stranu generala Bulanžea; 1889. je izabran za narodnog poslanika; 1892. je napao „panamiste“, a 1893. se odrekao poslaničkog mandata. U vreme Drajfusove afere bio je na strani Drajfusovih protivnika. Ponovo je izabran za narodnog poslanika 1898. i svojom interpelacijom doprineo padu Brisonovog kabineta. Iduće g. pokušao je da pobuni regularnu vojsku protiv vlade. Zbog toga je bio uhapšen i posle suđenja oslobođen optužbe, ali ga je zbog uvrede predsednika republike i zbog uvrede suda Vrhovni sud 1900. osudio na deset g. progonstva. Nastanivši se u San Sebastijanu, na samoj špansko-francuskoj granici, nastavio je da oštro polemiše, pa je zbog toga u jednom trenutku prešao na francusku teritoriju da bi se tukao u dvoboju sa Žanom Žoresom. U Francusku se vratio 1905, kandidovao se na poslaničkim izborima i – propao. Umro je šest meseci pre no što je izbio Prvi svetski rat, koji je, iz revanšističkih razloga, toliko priželjkivao. Pisao je pesme, pripovetke, romane, eseje. Pored pomenutog Hetmana, autor je još pet dramskih dela, većinom u stihu.