·
·
·
·
Napomena:
Poreklom je Grk, iz trgovačke porodice. Gimnaziju je svršio u Zgbu, filozofiju učio u Gracu (1827-1829), a medicinu u Gracu, Beču (1830-1834) i Padovi (1834-1836), gde je i doktorirao. Oko 1841. napušta lekarsko zvanje, posvećuje se književnosti i pozorištu; 1850. ulazi u državnu službu kao prevodilac i urednik „Narodnih novina“; od 1860. je dramaturg u novoosnovanom zagrebačkom kazalištu, a od 1864. do 1868. umetnički direktor. Izuzetno obrazovan i jedna je od najsvestranijih ličnosti hrvatskog preporoda. Poznavalac grčkog, nemačkog, italijanskog, engleskog i slovenskih jezika. Kao šesnaestogodišnji mladić na novogrčkom jeziku napisao je dramu Virginija. Uz nekoliko manjih pesama spevao je poemu Grobničko polje (1842), objavljenu u Vrazovom „Kolu“. Sloboda je bitni uslov njegovog pesničkog stvaranja i zato posle ilirizma nije pisao originalne pesme. Kao dramski pisac išao je ispred hrvatske preporodne kulture. Njegova Teuta mogla se prikazati tek 1864, dve decenije posle nastanka. To je prva tragedija ispevana u desetercu u novijoj hrvatskoj književnosti, najvrednije delo preporoda. Još 1845. napisao je libreto za prvu hrvatsku operu Ljubav i zloba, za koju je muziku komponovao Lisinski (izvedena 28. III 1846), i za operu Porin (1846). Prvu knjigu objavljenu u Zgbu 1848. čine dve drame: Ljubav i dužnost i Krvava osveta. Preveo je i adaptirao oko 50 komada za pozorište. Pisao je pripovetke i pozorišne recenzije. Osnivač je hrvatskog kazališta, hrvatskog dramskog stila, pozorišnog repertoara i stalne glumačke družine. Bio je izraziti pozorišni fanatik i entuzijasta koji razmišlja o mogućnostima osnivanja narodnog kazališta i o vaspitanju hrvatskih glumaca. Pokušao je da pokrene dobrovoljne kazališne družine. Jedan je od inicijatora i organizatora gostovanja novosadskog Letećeg diletantskog pozorišta u Zgbu 1840. Bio je Novosađanima desna ruka: dramaturg, blagajnik, prevodilac novih komada, prvi pozorišni kritičar. S njima je obišao Karlovac, Sisak i opet se vratio u Zgb. Pozorišne kritike objavljivao je u „Danici“ i „Narodnim novinama“. Preveo je libreto za operetu u jednom činu Lepa Galateja (P. Enrion, muzika: F. Supe), koja je u SNP prvi put prikazana 1886. godine. U donjem foajeu Male scene nove zgrade SNP izložena je njegova bista – rad Frana Kršinića.