·
·
·
·
Napomena:
Poreklom je bio iz doseljeničke belgijske, kasnije u Dalmaciji nastanjene, porodice. Majka mu je bila Bečlika. Smisao i talenat za muziku ispoljio je još u detinjstvu. Svoju prvu kompoziciju napisao je kao desetogodišnjak. Najpre je studirao pravo i medicinu u Padovi. Kako ga je muzika i dalje neodoljivo privlačila, u Italiji je upoznao Gaetana Donicetija, kod kojeg je jedno vreme i studirao. Muzičke studije je dovršio na bečkom Konzervatorijumu kod J. fon Zajfrida. Karijeru muzičara započeo je kao kapelnik teatra u Jozefštatu. Kasnije je bio dirigent u bečkom pozorištu „Theater an der Wien“. Potom je radio kao dirigent i u Bratislavi, a onda se, ponovo u Beču, posvetio isključivo kompoziciji. U svom kompozitorskom radu ispoljio je nesvakidašnju umetničku produktivnost. Napisao je oko 200 muzičko-scenskih dela vedrog i zabavnog karaktera, od toga preko 30 opereta, u koje je unosio melodiku italijansko-mediteranskog, pa i slovenskog obeležja. Važnija su mu dela: Deset devojaka a ni jedan muškarac (Zehn Mädhen und kein Man), Veseli momci (Flotte Burschen), Pikova dama (Pique Dame), Lepa Galateja (Die schöne Galathée), Laka konjica (Leichte Kavalerie) i dr. Najveći uspeh među njegovim prvim celovečernjim operetama postigla je Fatinica (Fatinitza), dok i danas velik ugled uživa njegovo poznato delo Bokačo (Boccaccio), koje je umetanjem recitativa od operete postalo veoma dopadljiva komična opera. Klasično doba bečke operete odražava se delatnošću trojice nadarenih muzičara: Johana Štrausa Mlađeg, Milekera (Millöcker) i S., koji je prvi među njima u okvire specifičnog bečkog „štimunga“ uveo Ofenbahov stil. Ubraja se u najistaknutije predstavnike klasičnog razdoblja bečke operete. U SNP je na repertoaru bila njegova opereta Lepa Galateja.