Напомена:
Maturirao je u Novosadskoj gimnaziji, a studije prava dovršio je u Beču, gde je i doktorirao. U Rumi je otvorio advokatsku kancelariju i sve do smrti vrlo aktivno učestvovao u političkom životu. Od 1897. biran je u Srpski narodno-crkveni sabor i saborske odbore. Putovao je kroz Srbiju i pomagao akcije komita. Posle aneksije Bosne i Hercegovine bio je zatvoren od februara do avgusta 1909. pod optužbom da je vrbovao dobrovoljce iz Srbije i slao oružje komitama. Pokrenuo je u NSadu list „Srpska samozakonija“ (1897), uređivao list za zabavu i pouku „Srpska domaja“ u Brodu na Savi (1904-1906), a u Rumi je izdavao nedeljnik „Radikal“ (1908-1912). Za vreme rata bio je zatvaran. Posle oslobođenja nalazio se među istaknutim političarima. Narodni poslanik bio je od 1918. do početka 1925, a od decembra 1921. do decembra 1922. ministar pošta i telegrafa. Posle smrti Jaše Tomića smatran je vođom vojvođanskih radikala kao član Glavnog odbora Narodne radikalne stranke. Član DSNP postao je 1899; jedno vreme bio je i član Upravnog odbora, a od 1911. do 1914. i član Ekonomskog odseka. Zajedno sa suprugom Milenom (v) preveo je sa nemačkog jezika dramu u tri čina Riharda Fosa Kriv, čija premijera je izvedena na sceni SNP 17. XII 1901. U drami se iznosi „žalosna istorija jedne justifikacije“ i opisuje psihologija zatvorenika koji su nevini dospeli u tamnicu.