·
·
·
·
Напомена:
Potiče iz ugledne i bogate srpske posedničke porodice iz okoline Benkovca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zadru, a potom vojnu akademiju (1841 — 1845). Aktivni oficir bio je u 51. pešačkoj pukovniji „Karl Ferdinand” u Ve- neciji. Tu se upoznao sa Janom Kolarom, Nikolom Tomazeom i Petrom Preradovićem, koji je pod njegovim uticajem napisao svoju prvu pesmu na našem jeziku (Poslanica Špiru Dimitroviću). Zastupao je ideje ilirizma i panslavizma i širio ih među sunarodnicima oficirima u austrijskoj vojsci. Bio je zbog toga pod prismotrom policije i 1844. osumnjičen da je vođa tajne organizacije za osnivanje velikog slovenskog carstva. Bez obzira što dokazi nisu pribavljeni, penzionisan je 1856. ili 1857. u činu kapetana. Stalno se nastanio u Zagrebu i bavio literaturom.
Pisao je poeziju u preporodnom duhu i objavljivao je pod pseudonimima Kotarac iz Benkovca, Mitar Kotarac i Kotaranin. Sarađivao je u novinama i časopisima: Zora dalmatinska (1845— 1846), Danica horvatska, slavonska i dalmatinska, Narodne novine (1859—1860, 1863), Glasnik dalmatinski (1861), Svijet (1866), Domobran (1864— 1866), Naše Gore list. Najviše je prevodio za HNK gde je jedno vreme bio stalni prevodilac. Preveo je sa nemačkog i ruskog i za pozorišta u Beogradu i Novom Sadu ukupno oko 200 dramskih dela, neka sa D. Demetrom. Najviše ih je iz nemačkog šaljivog repertoara. Šekspira je prevodio prema nemačkim obradama, kao i francuske pisce. Bio je prvi prevodilac Evgenija Onjegina na naš jezik (1860). Dramatizovao je Ruđina I. S. Turgenjeva. Zamerana mu je nedarovitost i nedovoljno znanje jezika ali i odato priznanje da su se njegovim zauzimanjem neka nezaobilazna dela sa evropskog repertoara prvi put našla na našim scenama.
(podaci preuzeti iz "Srpskog biografskog rečnika")