·
·
·
·
Напомена:
Najpre je dramatizovao svoj dvotomni roman Dama s kamelijama (La dameaux camelias, 1852), gde je opisao svoju ljubav prema mladoj i lepoj kurtizani Mariji Diplesi (Marie Duplessis), koja je 1847. umrla od tuberkuloze. Uprkos zabrani prikazivanja, koja je ubrzo povučena, uspeh komada je bio nezapamćen; ovaj, po mnogima najveći pozorišni uspeh u XIX veku, ublažio je njegovu prezaduženost i doprineo udobnijem životu njegove majke. U njegovom pozorišnom stvaralaštvu razlikujemo više faza: prvu – u kojoj je pisao komade čisto opservatorskog karaktera: pored pomenute Dame s kamelijama i: Polusvet (Le demi monde, 1855), drugu – u kojoj je hteo da se posluži pozorišnom umetnošću braneći svoje teze: Pitanje novca (La question de l’argent, 1358), Vanbračni sin (Le fils naturelle, 1858), Prijatelj žena (L’ami des femmes, 1864), Rasipni otac (Le père prodigue, 1859) i, najzad, treću, kada više nije bilo ravnoteže između pisca teoretičara i posmatrača i u kojoj je pisao apstraktne komade sa malo dramske radnje: Svadbena poseta (La visite des Noces, 1871), Ideje gospođe Obrej (Les idées de madame Aubray, 1867), Klodova žena (La femme de Claude, 1873), Gospodin Alfons (Monsieur Afphonse, 1873), Strankinja (L’Etrangère, 1876), Princeza iz Bagdada (La princese de Bagdade, 1881), Deniza (Denise, 1885) i Fransijon (Francillon, 1887). Za razliku od Emila Ožijea (v), koji je pisao moralističku komediju, D. je kultivisao i gajio socijalnu. U