·
·
·
·
Напомена:
Vanbračni je sin generala Aleksandra de Žirardena i g-đice Fanjan, udate Dipij (Dupuy), poznate pariske lepotice. Do 1827. bio je službenik u kraljevskim kancelarijama pod imenom Emil Delapot. Zatim je bio činovnik kod jednog menjača. Autobiografska knjižica Emil (1827), jedno malo remek-delo, u kojem je, u obliku romana, opisao svoje rođenje i detinjstvo, donela mu je slavu. Uskoro je naimenovan za inspektora umetničkog odeljenja, što je u stvari bila sinekura koja mu je omogućila da se posveti onome po čemu će ga potomstvo zapamtiti: štampanju novina i časopisa po niskoj ceni, i to zahvaljujući što većem broju oglasa. Najpoznatiji njegov list, koji je dugo izlazio i koji je u stvari bio prvi francuski politički list, zvao se „La Presse“ („Štampa“): on se prodavao upola jeftinije od svih tadašnjih listova. Iako je, u međuvremenu, više puta bio narodni poslanik, nosilac raznih društvenih funkcija i aktivni učesnik u mnogim političkim i državnim događajima, njegove su zasluge, oličene u velikom broju raznorodnih spisa, najveće i najtrajnije u oblasti publicistike. Njegov književni rad je sporedan. Sastoji se od malog, čak minimalnog, broja komada. Jedan od njih nosi naslov Patnja jedne žene (Le Supplice d’une femme, 1865) i značajan je po tome što ga je Aleksandar Dima Sin, pre pariske premijere, korenito preradio. Ovaj komad je NP u NSadu prikazalo 1922. pod naslovom Ženin greh.