·
·
·
·
Напомена:
Pisao je romane, pozorišne komade i poučna dela. Inspirišući se rodnom Bretanjom, bio je, kao romanopisac, rado čitan. Neka su mu dela doživela i više izdanja. Najpoznatiji su mu romani: Bretonski dom (Le Foyer Breton, 1845), Poslednji Bretonci (Les Derniers Bretons, 1845) i, naročito, Filozof pod krovovima (Un Philosophe sous les toits, 1850). Kao pozorišni pisac ogledao se u komediji, komediji-vodvilju i drami, najviše sam, ali i u saradnji. Saradnici su mu bili: Ežen Buržoa, Diboa-Daven, Brin i Ernest Blum (v). Od ukupno dvadeset njegovih pozorišnih dela ističu se: drama Bogataš i siromah (Le Riche et le pauvre, 1837), komedija Ujka Batist (L’Oncle Baptiste, 1842), komedija-vodvilj Parižanka (La Parisienne, 1844), drama Gresi mladosti (Les Péchés de la jeunesse, 1850). Komadi napisani u ranoj mladosti sakupljeni su mu u posebnoj knjizi (Thêatre de la jeunesse, 1860). No, i pored tolike produktivnosti, teško je reći da je dramskim radom ostavio dublji trag. Po nekima je čak taj rad bio bez ikakve vrednosti. Što se tiče S. poučnih dela, izgleda da je njegov napor da brani istine iz oblasti morala u znatnoj meri škodio njegovoj originalnosti i inventivnosti. SNP je 1869. pod naslovom Fabričar prikazalo njegovu komediju u tri čina Henri Hamelin (1838), koju je, prema preradi Ota Devrijena, sa nemačkog preveo Jovan Stefanović Vilovski.