·
·
·
·
Напомена:
Amantine Lucile Aurore Dupin, poznatija pod pseudonimom Žorž Sand.
Bila je francuska književnica i novinar. Jedna od najpopularnijih pisaca u Evropi tada, koja je bila poznatija od Viktora Iga i Onore de Balzaka u Engleskoj tokom 1830-ih i 1840-ih, Sand je prepoznata kao jedan od najznačajnijih pisaca u Evropi dobu romantizma.
S. je pretežno romanopisac: Indijana (Indiana, 1831), Valentina (Valentine, 1832), Lelija (Lélia, 1833), Žak (Jacques, 1834), Moprat (Mauprat, 1836), Spiridon (Spiridion, 1839), Sedam struna lire (Les sept cordes de la lyra, 1840), Konsuelo (Consuelo, 1842/43), Grofica Ridelsad (La Comtesse de Rudolstadt, 1843/45), Žana (Jeanne, 1844), Mlinar Anžibolt (Le meunier d’Angibault, 1845), Đavolja bara (La Mare au diable, 1846), Greh gospodina Antoana (Le péché de Monsieur Antoine, 1847), Mala Fadeta (La petite Fadette, 1849), Ispovest jedne devojke (La Confession d’une jeune fille, 1865); pisala je takođe i pozorišna dela: Fransoa Kampi (François le Champi, 1849), Viktorinina svadba (Le Mariage de Victorine, 1851) i Marki Vilmer (Marquis de Villemer, 1864). U želji da sama sebi da ocenu, S. je jednom prilikom rekla: „Ja u sebi, sem ljubavi, nemam ničeg jakog“. Možda bi ovo bila i najtačnija ocena nje i kao čoveka i kao pisca, jer je zaista volela celog svog života, najpre mnogobrojne ljubavnike (među kojima je najpoznatiji Frederik Šopen), a za vreme cvetanja socijalističkih ideja – celokupno čovečanstvo. Volela je svu prirodu: životinje, u nedostatku ljudi, biljke u nedostatku životinja i Boga – u nedostatku biljaka. U SNP je 1866. izvedena dramatizacija S. romana Mala Fadeta pod nazivom Cvrčak, a 1877. i njen originalni dramski tekst Marki Vilmer.