·
·
·
·
Напомена:
Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije završio je u Šapcu, a dalje školovanje nastavio u Bgdu (V-VII razred gimnazije) i u Cirihu, Berlinu i Goti (pedagoške nauke). Postavljen je 1868. za pisara Ministarstva prosvete, a potom za profesora Učiteljske škole u Bgdu, na koje mesto je dao ostavku 1873. i otišao u Beč, a onda u Nemačku, gde je produžio studije pedagoških nauka u Berlinu i Lajpcigu. Po povratku u Srbiju (1875) imenovan je za sekretara Ministarstva prosvete. Zatim je radio kao direktor Učiteljske škole, pa referent za osnovnu školu u Ministarstvu prosvete do 1884, kada je stavljen „na raspolaganje“, da bi ubrzo bio postavljen za načelnika Ministarstva prosvete, na kojem poslu je, sa kraćim prekidom kada je bio komesar Narodne banke, dočekao prvo penzionisanje (1891). Reaktiviran je 1894. kao predsednik Poreske uprave i od 1895. ministar finansija (uklonjen 17. XII 1896, pa vraćen oktobra 1897), sa koje je funkcije konačno penzionisan 23. XI 1898. Bio je počasni član Srpske akademije nauka i član Čupićevog odbora. Napisao je velik broj knjiga i članaka iz pedagogije i preveo više romana, pripovedaka i pozorišnih komada sa nemačkog i francuskog. U SNP je prikazan njegov prevod drame Narcis Alberta Emila Brahfogla (1901). Za beogradsko NP preveo je drame: Alpijski car i čovekomrzac F. Rajmunda (1878), Škola života E. Raupaha (1880), Struenze M. Bera (1882), Klevetnici E. Skriba (1884), Moja zvezda E. Skriba (1885), Prvi korak E. Labiša (1887) i Uči zanat L. di Kastelnuovoa (1888).