·
·
·
·
Напомена:
Studirao je na pariskom liceju Šarlmanj, gde je postao profesor istorije sa 18 g. Po ugledu na Teofila Gotjea počeo je da piše istorijske romane, a preko Žerara de Nervala upoznao se 1838. sa čuvenim Aleksandrom Dimom Ocem (v), sa kojim je otpočeo izrazito plodnu saradnju: zajedno su napisali dvadesetak romana i dva pozorišna komada. M. je postavljao istorijsku potku i sadržaj, a Dima je pisao dijaloge i u tekst unosio umetnički kolorit. Tako su nastali romani: 1843. Vitez od Armentala (Le Chevalier d’Harmental); 1844. Namesnikova kći (La Fille du Régent), Tri musketara (Les trois mousquetaires) i Grof Monte Hristo (Le comte de Monte-Christo); 1845. Posle dvadeset godina (Vingt ans après), Ženski rat (La Guerre des femmes), Kraljica Margot (La Reine Margot), Vitez od Mezon-Ruža (Le Chevalier de Maison-Rouge), Betinska krčma (L’Auberge de Béthune) i Gospođa de Monsoro (La dame de Monsoreau), 1847.Četrdeset pet (Les Quarante-Cinq), Moleonovo kopile (Le Bâtard de Mauléon), 1848. Memoari jednog lekara: Žozef Balsamo (Les Mémoires d’un Médecin: Joseph Balsamo), Grof od Brazelona (Le Vicomte de Bragelonne), 1850. Kraljičini okovi (Le Verrou de la reine), Crna lala (La tulipe noire), 1853 Anže Pitu (Ange Pitou) i Naivko (Ingénue), kao i pozorišni komadi Karnevalsko veče ili Batild (Soir de carnaval / Bathilde, 1839) i dramatizovana Kraljica Margot (1847). G. 1853. M. je bio toliko imućan da je prekinuo saradnju sa Dimom i počeo da piše samostalno (romane, dramske komade i operska i baletska libreta), ali više nije imao toliko uspeha. Ovenčan je Legijom časti (1861) i uz najviše počasti sahranjen na pariskom groblju Per Lašez. U SNP su izvođeni: Grof Monte-Hristo (1891, 1905. i 1928) i Tri musketara (1970).