·
·
·
·
Напомена:
Napisao je preko dvesto pozorišnih komada, vodvilja i drama, što sâm što u saradnji sa drugim dramatičarima. Neki njegovi komadi postali su vrlo popularni i prikazivani su na svim pozornicama Evrope (Gospođa od Sen-Tropeza, na primer). On je visoko držao cenu vodvilju kao dramskoj vrsti upravo u vreme kada su pariske pozornice bile zapljusnute opasnom poplavom vodvilja i obarale postignuta književna i pozorišna merila. Svoje poverenje je, u zajedničkom radu, poklanjao uglavnom boljim dramskim piscima i bolji su ga pisci isto tako poklanjali njemu. Duga je lista njegovih pomagača (E. Labiš, A. Deneri, F. Dimanoar, G. de Pigzerekur, V. Dikanž, T. Barijer, E. Vanderbirš, G. Lemoen, F. Dige, P. Feval, E. Brizbar, A. Ruso, E. Arago i mnogi drugi) – dakle, tu su najduhovitiji vodviljist veka E. Labiš i „otac melodrame“ G. de Pigzerekur među ostalim, ne manje zanimljivim, dramatičarima. S najviše su mu uspeha prikazivani komadi: Magbet (Macbeth, 1829, kao saradnik V. Dikanža), Venecijanka (Vénitienne, 1834), Latid ili Trideset pet godina tamnovanja (Latude, ou trente-cinq ans de captivite, 1834, kao saradnik G. de Pigzerekura), Krvava kaluđerica (La Nonne sanglante, 1835), Gospođa od Sen-Tropeza (La dame de Saint-Tropez, 1844, sa A. Denerijem), Crni doktor (Le Docteur noir, 1846, sa F. Dimanoarom), Karnevalske tajne (Les mystères du carnaval, 1847, s M. Masonom), Život jedne glumice (La vie d’une comédienne, 1854, s T. Barijerom), Prosjakinja (La mendiante, 1852, s M. Masonom), Lud od ljubavi (Le Fou par amour, 1857, sa A. Denerijem), Slepac (L’aveugle, 1857, sa A. Denerijem), Tvrdica u žutim rukavicama (L’avare en gants jaunes, 1858, sa E. Labišem), Konj utvara (Le cheval fantóme, 1860, sa F. Digeom), Grbonja (Le Bossu, 1862, s P. Fevalom), Seljačka kći (La fille du paysan, 1863, sa A. Denerijem), Rokambolo (Rocambole, 1862), Kraljev musketar (Le Mousquetaire du roi, 1865, s P. Fevalom), Plandovanje (Cocagne, 1874, sa F. Digeom). Na sceni SNP izvođena su njegova dela: 1875. Gospođa od Sen-Tropeza (sa A. Denerijem) i 1876.Crni doktor (sa F. Dimanoarom).