·
·
·
·
Напомена:
piše i objavljuje novele sa velikim uspehom; priprema libreto za operu Razočarane (Le Didilluse, muzika: M. Kosta). U teatru se prvi put pojavljuje sa Jednom ženom (Una Donna) 1892. i odmah zatim sa Maškarama (Maschere), 1. IV 1893; oba komada su izvanredno primljena; za njima ubrzo slede: Nevernik (Infedele, 1894), Trijumf (Il Trionfo, 1895), Don Pijetro Karuzo (Don Pietro Caruso, 1. IV 1895). I ovi komadi osvajaju naklonost publike i kritike. U prvim decenijama XX veka, kada veoma malo radi na ostalim poljima (novele, poezija), B. svu svoju aktivnost usmerava ka teatru, afirmišući se i u inostranstvu kao veliki italijanski komediograf, sve dok njegovu slavu nije pomračio Pirandelo. Za vreme fašizma njegova reč nije mogla biti slobodno objavljena; poslanik opozicije 1923, potisnut je sa političke scene 9. XI 1928. Posle njegove smrti službena kritika, politički sputana, nije spominjala njegovo ime. Majstor dijaloga, uspešan psihoanalitičar, oštar kritičar lažnog morala, hrabro i realistički prilazio je savremenim temama. Vrlo elastičan, uvek spreman da prihvati novo i napredno, tražio je nove načine pozorišnog izraza i trudio se da u italijanski teatar unese revolucionarne ideje Ibzena i Hauptmana. Napisao je trideset i četiri dramska dela. Sarađivao je i sa filmskim radnicima i objavio nekoliko članaka o filmu u „Komediji“ 1929. U SNP je 4. XII 1920. premijerno izvedeno njegovo dramsko delo Don Pijetro Karuzo, a 30. VI 1925. jednočinka On, ona i muž (Lui, lei, lui).