·
·
·
·
Napomena:
Prvi profesionalni rediteljski angažman dobio je u Radio-Beogradu, gde je od 1956. režirao brojne radio-dramske emisije. Od 1958. do 1962. bio je reditelj Narodnog pozorišta u Mostaru, a povremeno je gostovao na scenama pozorišta u Kragujevcu, Zrenjaninu, Somboru, Uzicu i Skoplju. Na scenu je postavio, kao reditelj, tridesetak dramskih dela. Napisao je desetinu dramskih dela za dečju scenu, koja su s velikim uspehom igrana na jugoslovenskim scenama, a prikazana su i na brojnim gostovanjima u inostranstvu. Objavio je više radova iz oblasti dramaturgije i pozorišta za decu u stručnim časopisima. Od 1968. do 1975. bio je predsednik Međunarodne organizacije pozorišta za decu i omladinu - ASITEJ. Poslednjih godina svoje interesovanje usmerava radu na scenariju, u obrazovnim i naučnim programima televizije, gde uspešno režira serije: Dramske igre, Raskomik, Kocka, kocka, kockica,.., Kolariću-Paniću i dr. Đokić je redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde predaje Uvod u dramaturgiju. Svoje najveće umetničke uspehe ostvario je kao pisac drama za decu: U cara Trojana kozje uši (1952), Biberče (1954), Grdilo (1964), Vita Straha (1966), U oazi Tarapani (1968) i dr. Pisac je više dramatizacija i radio-dramskih dela. Njegove drame Biberče (1962) i Grdilo (1965), u izvođenju pozorišta „Boško Buha", prikazane su s uspehom na Sterijinom pozorju. Objavio je sledeće knjige: Biberče, Prosveta, 1964; Školska pozornica, Zavod za izdavanje udžbenika SRS, 1969; Pozorišne bajke, „Vuk Karadžić", 1980; hrestomatija Osnovi dramaturgije, Univerzitet umetnosti u Beogradu, 1989. Dobitnik je nagrada „Mladog pokolenja" i „Politikinog zabavnika", kao i drugih priznanja napisao R[adoslav]. L[azić]. preuzeto sa http://denis-lutkar.com/dnk-lutkarstva, pristupljeno 22. 06. 2009. u 21:49