·
·
·
·
Напомена:
Devojačko prezime joj je bilo Grinberg (Grünberg). Njen otac je rano napustio vojnu službu i od oficira postao glumac putujućih družina, tako da je ćerka još u detinjstvu upoznala sve tegobe i lepote takvog lutalačkog života. Pošto joj je otac rano umro (1781), mati se preudala, a očuh glumac Johan Andrija Tajhman koristio ju je u svojim predstavama za decu. Već 1786. bila je angažovana u Dvorskom pozorištu u Minhenu, da bi 1789. otišla u Baden kod Beča, gde je u pozorištu radio njen brat. Iste g. je Brokman (Brockmann) zapazio njen talenat i doveo je u Burgteater, čiji je član potom bila više od pet decenija (do 1842). U Beču je igrala najpre uloge ljubavnica, potom majki; za ulogu Fedre Napoleon ju je nagradio sa 3000 franaka. U Beču se 1791. udala za patricija i činovnika Franul fon Vajsenturna; kao glumica i spisateljica uživala je svojevremeno velik ugled i mnogi pisci, njeni savremenici, pisali su o njoj sa simpatijama. Kao književnica javila se 1796. i za narednih pet decenija napisala je pedesetak pozorišnih komada, koji su štampani u njenim sabranim delima: Schauspiele, u šest svezaka (1803-1810), Neue Schauspiele, u dve sveske (1817), Neueste Schauspiele, u dve sveske (1821-1822). Neueste Schauspiele, u četiri sveske (1826-1336). U toj poslednjoj zbirci štampan je i komad Krajnje sredstvo (Das letzte Mittel), koji je u SNP izveden 1907, u prevodu Milana Matejića.