·
·
·
·
Napomena:
Od 1863. je živeo u Bgdu i radio kao dirigent Beogradskog pevačkog društva. Kao dirigent i horovođa naročitu pažnju je poklanjao horskim delima iz nacionalnog i slovenskog repertoara i svetovnim i duhovnim pesmama nastalim u narodu koje je sam harmonizovao, postavivši na taj način temelje nacionalnom muzičkom stilu. Teška bolest primorala ga je da napusti rad u Pevačkom društvu i da odustane od planirane turneje po Rusiji. Njegove horske obrade, u jednostavnom klasičarsko-romantičarskom stilu, sadrže mestimična harmonska rešenja, koja su uslovljena karakteristikama narodnih napeva, ponegde i specifičnu metričku strukturu (mešoviti taktovi), što je za tadašnju muzičku praksu u Srbiji značilo velik napredak i putokaz u traženju, narodnom melosu adekvatnih, harmonskih i metričkih rešenja. Većina njegovih vokalnih kompozicija sastoji se od obrada i harmonizacije narodnih, svetovnih i duhovnih melodija: Srpske narodne pesme (6 zbiraka); Oj, za gorom; Šta s’ ono čuje; Car vezira; Srpsko crkveno karlovačko pojanje i dr.; znatno je manji broj originalnih horova: Crnogorac Crnogorki, Evo desnice verne, Himna Srbije i dve Liturgije. Nekoliko kompozicija za klavir, salonsko-virtuoznog stila, kao što su varijacije za klavir na teme popularnih pesama Tavna noći i Što se bore misli moje (u SNP ih je izvela pijanistkinja Jovanka Stojković na koncertu 1872) i horovi iz muzike za dramu Srpski hajduci Đ. Maletića upotpunjuju S. stvaralački opus. Izuzetno cenjen među savremenicima, bio je počasni član više pevačkih društava u Srbiji i u Zgbu; odlikovan je austrijskom Zlatnom medaljom i ruskim Ordenom Sv. Stanislava; na proslavi 25-ogodišnjice SNP (1887) među portretima koji su ukrašavali pozornicu bio je i njegov.