·
·
·
·
Напомена:
Po julijanskom kalendaru datum rođenja 1. januar 1806.
životoopis:
nadimak Sterija stekao je po očevom imenu; počeo je da piše još kao đak; školovao se u Vršcu, gimnaziju je učio u Sremskim Karlovcima i Temišvaru, "filozofiju"(više razrede gimnazije u Pešti), a Prava je studirao u Kežmarku, u Slovačkoj (1828-1829); u Vršcu je predavao latinski jezik, ali se 1835. posvetio advokaturi; u Srbiju je,1840. pozvan za profesora prirodnog prava u kragujevačkom Liceju, koji je ubrzo preseljen u Beograd, gde će preći i Sterija; 1842. postavljen je za načelnika Ministarstva prosvete. Bio je veoma aktvan na širenju prosvete i kulture u Srbiji: od 1842. do 1848. znatno je doprineo sistematskom organizovanju školstva, učestvovao je u osnivanju Društva srpske slovesnosti, Narodnog pozorišta i Narodnog muzeja; naporedo sa svim tim poslovima nije zapostavljao književno stvaranje. Pisao je stihove, prozu, drame, kritike i udžbenike. U tako kompleksnoj književnoj aktivnosti najznačajnije rezultate postigao je kao dramski pisac. Pisao je drame i tragedije ("žalosna pozorja"), mahom s temamama iz srpske istorije, kao i komedije. Najpre je pisao psudoklasičnu poeziju, potom i naivno-romantične romane po ugledu na tada cenjenog Milovana Vidakovića. Ti romani danas predstavljaju samo kulturno-istorijsku vrednost. I sam će se s njima obračunati duhovitom persiflažom u "Romanu bez romana"(1838);
dela:
-drame i tragedije - "Nevinost ili Svetislav i Mileva" žalosno pozorište u 5 dejstvija (1827); "Miloš Obilić", junačko pozorište u 5 dejstvija (1828); "Nahod Simeon", žalosno pozorište u 5 dejstvija; potom sledi serija komada izvođenih sa velikim uspehom u Teatru na Đumruku i Pozorištu "Kod jelena" u Beogradu 1841-1847:
-"Smrt Stefana Dečanskog", žalosna igra u 5 dejstvija, "Ajduci", pozorje u 5 dejstvija, "Vladislav", pozorje u 5 dejstvija (1841); "Lahan", žalosno pozorje u 5 dejstvija, "Skenderbeg", pozorje u 5 dejstvija (1842); "San Kraljevića Marka", alegorija u 3 dejstvija i "Toržestvo Srbije", pozorišni spev (apoteoza)-(1847).
Najzrelija komediografska dela počinje da objavljuje 1830, kada je štampano veselo pozorje u 2 dejstvija "Laža i paralaža"; "Tvrdica ili Kir Janja", šaljivo pozorište u tri dejstvija (1837); "Pokondirena tikva", veselo pozorište u tri dejstvija i "Zla žena", veselo pozorište u 3 dejstvija (1837); "Ženidba i udadba", pozorišni odlomci u tri odeljenja, "Prevara za prevaru", vesela igra u 1 dejstviju; "Volšebni magarac", šaljiva igra u 1 dejstvu (1841); "Simpatija ili antipatija ili Čudotvorna bolest", parodija u 2 dejstvija (1842) "Džandriljiv muž ili Koja je žena dobra", veselo pozorje u 3 dejstvija i "Sudbina jednog razuma", šaljiva igra u 2 dejstvija (1847). Najzad,1853. pojaviće se najbolje njegovo komediografsko delo "Rodoljupci", satirična slika vojvođanskog malograđanstva iz 1848. i 1849.
Sterijin dramski opus čini osnovu nove srpske dramaturgije. Romantičar u drami i tragediji, ali realist u komediji, sa autentičnim nervom za komiku i vanrednim smislom za vođenje zapleta, Sterija je dao dela trajne književne i pozorišne vrednosti.