·
·
·
·
Напомена:
Po završetku velike mature mobilisan je pa se našao u zarobljeničkom logoru Nežideru gde je počeo da recituje poeziju srpskih pesnika i da igra. Posle rata nastupao je u Akademskom pozorištu na Beogradskom univerzitetu i u radničkom kulturno umetničkom pozorištu "Abrašević". Na sceni Narodnog pozorišta pojavio se 1920. godine da bi već sledeće postao član ansambla: tokom bavljenja glumom studirao je. Sa stipendijom Ministarstva prosvete proveo je na usavršavanju godinu dana u Parizu i Pragu. U Narodnom pozorištu je imao izuzetno uspešnu karijeru pa je kao prvak pored glume bio generalni sekretar, književno umetnički referent, direktor drame i reditelj. Za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu nije mu bilo dozvoljeno da se bavi glumom. U danima mira bio je profesor na Pozorišnom odseku Muzičke Akademije, a zatim na Pozorišnoj akademiji. Bogatom karijerom i raznovrsnim umetničkim delovanjem postao je jedan od najcenjenijih srpskih glumaca dvadesetog veka pa je i kamerna scena Narodnog pozorišta dobila njegovo ime. Pisao je članke i studije o pozorišnoj umetnosti, posebno o elementima glume, obradi dramske uloge, recitaciji i režiji. Priredio je više dramatizacija od kojih je najpoznatija adaptacija "Gorskog vijenca". Sa Milanom Đokovićem napisao je više pozorišnih komada, a i sam je postavio više pozorišnih komada u Beogradu, Skoplju, Sofiji i na drugim pozornicama.
Dela:
-drame:"Voda sa planine"(sa Milanom Đokovićem),1935;"Rastanak na mostu"(sa Milanom Đokovićem),1939;"Kad je sreda petak je",1940;"Car David",1961.