·
·
·
·
Напомена:
Beogradsko Žensko društvo izabralo ju je 1887. za svoju predsednicu, novosadska Srpska ženska zadruga za počasnu članicu, a kralj Aleksandar ju je odlikovao Ordenom Svetog Save IV reda. Objavila je nekoliko stručnih (priručničko-udžbeničkih) dela za školsku upotrebu. Jedna je od prvih žena prevodilaca pozorišnih komada kod nas. Prevela je sa nemačkog, za naša pozorišta, oko 20 pozorišnih dela – Fridl: Oba kandidata, komedija u 3 čina (1872); Kasteli: Siroče i ubica, melodrama u 3 čina (1873); K. Gerner i Majer: Traži se stric ili Stari Fridrih i njegovo vreme, komedija u 2 čina (1873); K. Guckov: Beo list, drama u 5 činova (1874); F. Kajzer: Palata i ludnica, drama u 4 čina (1874); H. Hajleman: Kralj i glumac, istorijska drama u 1 činu (1874); H. Miler: Kruna i sreća, drama u 5 činova (1880); A. Kocebu: Vragolan, komedija u 5 činova (1885); G. Mozer: Harun Al-Rašid, komedija u 4 čina (1885); Erkman i Šatrijan: Opklada ili Prijatelj Fric, komedija u 3 čina (1888) i M. Ordono, A. Valabreg i A. Kerul: Bulinarovi, komedija-vodvilj u 3 čina (1895). Na pozornici SNP u NSadu izvedeni su njeni prevodi: Ž. Bajar i Ž. de Vaji: Muž na selu, komedija u 3 čina (sa nemačkog prevoda Torenbarga, 1875); E. Hildebrant: Osam dana posle venčanja, komedija u 1 činu (1875); F. Kajzer: Palata i ludnica (1884), G. Mozer i F. Šentan: Naše žene, komedija u 5 činova (1884) i J. Plec: Očarani knez, komedija u 3 čina (1886).