·
·
·
·
Napomena:
Prevodio je sa nemačkog i ruskog (Hajze, Đulai, Tolstoj, Čehov, Sologubov i dr.). Za potrebe SNP prevodio je dramska dela i u novosadskom Pozorištu izvođeni su njegovi prevodi: Noć uoči Nove godine (R. Benediks), Putnici (A. Vinterfeld), Poklon (K. A. Gerner), Doktor Klaus (A. Laronž), Dve sirotice (u preradi Dž. Oksendorfa prema istoimenom komadu A. Denerija i E. Kormona), Naši robovi (L. Zaher-Mazoh), Tvrdo srce (S. Leser), Jedinica (A. Fredro Sin), Gluvak (P. Deforž, prerada F. Rozena), Pozorišno delo (E. Henle), Tajni agenat (V. F. Haklender), Hanela (G. Hauptman) i Medved (A. P. Čehov); u NP u Bgdu prikazani su mu i Maćeha (K. A. Gerner), Ljubavne oči (preveo pod naslovom Kako ljubav gleda, V. Hilnerova) i Marija Magdalena (P. Lindau). Ostao mu je neizveden prevod jednočinke Sestra kao brat nepoznatog autora. U PO DSNP bio je jedan od ocenjivača originalnih i prevedenih dramskih dela i član pododbora za nabavku pozorišnih komada i izbor repertoara, a kao lektor doterivao je tuđe prevode. Bio je odličan sekretar DSNP: zapisnike skupština i sednica vodio je besprekorno, uzorno čak, a administraciju obavljao brižljivo i ažurno. Zahvaljujući takvom njegovom vođenju poslova, u sačuvanim zapisnicima organa DSNP ostala je obilna, dragocena građa za istoriju SNP. Od 1901. do 1903. je za MS ocenio i redigovao dela M. Dimitrijevića (novela Iskra života; dramatska poema Olivera), L. Trivunova-Brankovića (komedija Obraz pred svijetom; drama Šesta zapoved; šaljiva igra Konsul), Sv. Ćorovića (dramska slika Gazda Janko), P. P. Petrovića (drama Rkać) i drugih autora: drama Miloš Veliki; tragedija Dva siročeta; šaljiva igra Krivotvorac, dramska slika Božja volja, žalosna igra Kotanica, gluma Sestre, te drame: Svakom svoje, Lažljivica, Uzdanica, U zabludi, Drugo krštenje i Tako reče Zaratustra. Prevodi mu se odlikuju čistotom jezika i skladnošću izraza. Nekoliko naših listova i časopisa obeležilo je 1897. prigodnim člancima 25-ogodišnjicu njegovog književnog i prosvetnog rada. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1920. u NSad i sahranjeni ma Almaškom groblju. P. je svoju valjanim trudom stečenu imovinu zaveštao Matici srpskoj „na književne celi“. Srpska akademija nauka izabrala ga je 1889. za dopisnog člana, a srpska vlada odlikovala Ordenom Sv. Save IV reda (1900).