· ·

Borivoje NEDIĆ


Основни подаци

Име: Borivoje
Средње слово:
Девојачко презиме:
Презиме: NEDIĆ
Презиме алтернативно:
Надимак:
Псеудоним:
Профили: prevodilac,
Датум рођења: 28.08.1900
Место рођења: Beograd
Датум смрти: 27.07.1987
Место смрти: Beograd
Место сахрањивања:
Наследници:
Име и презиме(на матичном језику): Borivoje NEDIĆ
Усвојени облик имена: Borivoje
Усвојени облик презимена: NEDIĆ

Напомена:
Bio je prevodilac sa engleskog jezika na srpski, književni kritičar i esejista. Sin poznatog književnog kritičara Ljubomira Nedića.
Jedan od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije 1951. godine i njegov predsednik 1962—1963, osnivač i višegodišnji predsednik Šekspirovog društva u Beogradu. Proslava 400. godišnjice Šekspirovog rođenja u Beogradu i Srbiji 1964. u najvećoj meri je njegovo delo. Preveo je velik broj engleskih i američkih romana, studija i eseja, među kojima su najznačajnija dela Čarlsa Dikensa (Cvrčak na ognjištu, 1946), Henrija Fildinga (Tom Džons, 1945; Život gospodina Džonatana Vajlda Velikog, 1956; Džozef Endrus, 1963), Frensisa Bejkona (Eseji, 1952), Danijela Defoa (Mol Flanders, 1952), Roberta Grejvsa (Zlatno runo, 1957 – sa Živojinom Simićem), Džordž Eliot (Sajlas Marner u časopisu „Novi život“ 1924), Oskara Vajlda (Florentinske tragedije, u časopisu „Južni pregled“ 1928), Džona Golsvordija (Srebrna kutija, 1940; Orfejeva lira u časopisu „Južni pregled“ 1928), Somerseta Moma (Čovek bez humora, 1939), Oldusa Hakslija (Jalovo lišće, 1940), Arčibalda Kronina (Cidadela, 1939), Edgara Alana Poa (Ubistva u ulici Morg, 1966), Marka Tvena (Kapetan Stormfild na onome svetu, 1948), Vilijama Džejmsa (Pragmatizam i eseji o radikalnom empirizmu, 1940), Džeka Londona (Čudnovat odlomak, 1946; Glas divljine, 1946), Sinklera Luisa (Bebit, 1931; Dodsvort, 1932), Torntona Vajldera (Martovske ide, 1958)... Posebno je značajan njegov rad kao prevodioca dramskih tekstova, a među njima Šekspirovih i Šoovih komada. Od Šekspirovih dela je preveo zajedno sa Velimirom Živojinovićem Kako vam drago (1948), Julija Cezara (1948), Tragediju Romea i Đulijete (1951), Zimsku bajku (1951), Antonija i Kleopatru (1953), a samostalno Vesele žene vindzorske (1952) i Kralja Henrija VIII (1963). Od Šoovih dela preveo je Lekara u nedoumici (1923), Pigmaliona (1947), Svetu Jovanu (1960) i Lica i naličja (1964). Prevodio je i komade Džona Milingtona Singa, Šona O’Kejsija, Džejmsa Goua i Arnoa D’Isoa. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu postavilo je na scenu četiri njegova prevoda: Šoovog Pigmaliona 1952, Šekspirovog Julija Cezara 1964. i Vesele žene vindzorske 1966. i O’Kejsijev komad Plug i zvezde 1968.


Школовање

Нема података о школовању.

Референце

Театрографија 53
  • Личност (1)
  • Позоришта (0)
  • Представе (52)
  • Инопредставе (0)
  • Фестивали (0)
Дигитализација 0
  • Архив (0)
  • Аудио и видео записи (0)
  • Библиотека (0)
  • Фотографије (0)
  • Хемеротека (0)
  • Ликовни и меморијални предмети (0)
  • Програми и плакати (0)
  • Сценографија и костимографија (0)
  • Приватна архива (0)
  • Архива позоришта (0)
  • Архива фестивала (0)