Напомена:
Njegove drame stekle su svetsku popularnost ismeđu dva rata, a igraju se i danas. Bile su često ne repertoaru i svih većih jugoslovenskih pozorišta. Do Prvog svetskog rata SNP je igralo tri njegove drame: 1903. Gospodin doktor (A doktor úr), u posrbi Jovana Grčića, 1910. Đavo (Az ördög), u prevodu dr Dušana Radića, i 1913. Bajka o kurjaku (A farkas), prevodilac nepoznat. Između dva rata na repertoaru su bili: 1919. Đavo, 1922. Liliom (Liliomfi), u prevodu Žarka Vesiljević, 1926. Gardist (A testőr), takođe u prevodu Ž. Vasiljevića, 1927. Igra u dvorcu, odnosno 1939. Igra u zamku (Játék a kastélyban), opet u prevodu Ž. Vasiljevića, 1928. Poklade (A farsang), u prevodu Kalmana Mesarića, 1929. Rivijera (Riviera), u prevodu Tomislava Tanhofera, 1931. Olimpija (Olympia), u prevodu Laze Popovića, i još tri Vasiljevićeva prevoda: 1931. Dobra vila (A jó tündér), 1932. Neko (Valaki) i 1938. Delila. M. spada, dakle, u najviše izvođene autore ovog perioda. Posle Drugog svetskog rata u SNP je izvedena dramatizacija Nikole Smederevca M. romana Junaci Pavlove ulice (1952). U Biblioteci SNP čuvaju se rukopisi prevoda njegovih komada: Delila (sign. 361), Đavo (sign. 548), Igra u dvorcu (sign. 360), Junaci Pavlove ulice, dramatizacija (sign. 497), Liliom (sign. 629. i 1760), Neko (sign. 546), Nepoznata devojka (sign. 357) i Olimpija