· ·

Eduard MILER


Основни подаци

Име: Eduard
Средње слово:
Девојачко презиме:
Презиме: MILER
Презиме алтернативно:
Надимак:
Псеудоним:
Профили: reditelj,
Датум рођења: 18.07.1950
Место рођења: Ljubljana
Датум смрти:
Место смрти:
Место сахрањивања:
Наследници:
Име и презиме(на матичном језику): Eduard MILER
Усвојени облик имена: Eduard
Усвојени облик презимена: MILER

Напомена:
Iz Wikipedije Eduard Miler, slovenski režiser, * ?, Ljubljana. Študij dramske umetnosti je končal v Stuttgartu. Med letoma 1973 in 1979 je igral v več nemških in avstrijskih gledališčih, nato se je posvetil režiji. Med letoma 1990 in 1994 je bil tudi umetniški vodja Slovenskega mladinskega gledališca v Ljubljani. V zadnjih treh desetletjih je s številnimi slovenskimi, hrvaškimi, jugoslovanskimi, avstrijskimi in nemškimi igralskimi ansambli oblikoval niz izrazito samosvojih predstav ter zanje prejel tudi več nagrad: Borštnikovo, nagrado festivala MESS, nagrado Prešernovega sklada (1987) in druge. Njegove predstave se vtisnejo v spomin z izzivalno, močno in ekspresivno režijsko poetiko. Režije 2009 Henrik Ibsen Hedda Gabler, Prešernovo gledališče Kranj 2008 Drago Jančar Niha ura tiha, SNG Drama Ljubljana 2007 Nikolaj Erdman SAamomorilec, SSG Trst 2007 Henrik Ibsen Strahovi, SNG Drama Ljubljana 2006 Biljana Srbljanović Kobilice ali Moj oče igra loto, SNG Nova Gorica 2006 Friedrich Schiller Spletkarstvo in ljubezen,Prešernovo gledališče Kranj 2006 Martin Crimp Podeželje,Prešernovo gledališče Kranj 2005 Johann Wolfgang Goethe/Žanina Mirčevska Werther&Werther, Prešernovo gledališče Kranj 2004 William Shakespeare Rihard III., Drama SNG Maribor 2004 Jon Fosse Jesenski sen, Drama SNG Maribor 2004 Mark Ravenhill Nekaj eksplicitnih fotk, Prešernovo gledališče Kranj 2002 Ödön von Horvath Vera ljubezen upanje, Prešernovo gledališče Kranj 2000 Bernard-Marie Koltes Roberto Zucco,PDG Nova Gorica 1999 Ernst Toller Hinkemann, Slovensko mladinsko gledališče, Ljubljana 1999 Heiner Müller Eksplozija spomina 3, Prešernovo gledališče Kranj 1998 Bertolt Brecht Baal, SNG Drama Ljubljana 1998 Heiner Müller Naloga, Slovensko mladinsko gledališče, Ljubljana 1998 Sean O'Casey Katastrofe, Cafe teater, Ljubljana 1997 Heiner Müller Eksplozija spomina, SLG Celje 1995 Karl-Friedrich Waechter/Milan Dekleva Klovni, SMG Ljubljana 1995 Georg Büchner Leonce in Lena, Slovensko mladinsko gledališče 1994 August Strindberg Gospodična Julija, Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana in Stadttheater Klagenfurt/Celovec 1993 Herbert Achternbusch Susn, Slovensko mladinsko gledališče Ljubljana 1981-1990 1990 Frank Wedekind Lulu, Drama SNG Maribor 1989 Heiner Müller Srčna igra, Eksperimentalno gledališče Glej, Ljubljana 1989 John Millington Synge Junak z zahoda, MGL 1987 Bernard-Marie Koltes Zahodni privez, SNG Drama Ljubljana 1985 Bertolt Brecht Malomeščanska svatba, SNG Drama Ljubljana 1985 Franz Xaver Kroetz Ne krop ne voda, PDG Nova Gorica 1984 Heiner Müller Kvartet, SNG Drama Ljubljana 1983 Herbert Achternbusch Ela, Eksperimentalno gledališče Glej, Ljubljana Kostumografije 2009 Henrik Ibsen Hedda Gabler, r. Eduard Miler, Prešernovo gledališče Kranj Scenografije 1999 Heiner Müller Eksplozija spomina 3, r. Eduard Miler, Prešernovo gledališče Kranj


Intelektualci su protjerani iz pozorista

Slovenac trenutno nastanjen u Njemackoj vazi za jedno od najzvucnijih rediteljskih imena s podrucja istocne Evrope. Proslogodisnji dobitnik Zlatnog lovorovog vijenca sarajevskog MESS-a najavljuje predstavu Filoktet, koja ce ove godine biti prikazana kao festivalska premijera, te govori o pozoristu i politici, politici u pozoristu i cinjenici da, bez obzira sto sanja neke ljude iz Beograda, ne moze da ide u prijestolnicu mraka



Razgovarao: Ahmed Buric


DANI: U teatru bivse Jugoslavije, u toku i nakon njezinog raspada, niste "igrali glavnu ulogu". Cini se kao da ste cekali da Vasa estetika izbije u prvi plan.

MILER: Istina je da se u bivsoj Jugoslaviji nisam dobro snalazio, jer nisam volio jednostavne dramaturske postupke. U Jugoslaviji sam djelovao totalno "solisticki", jer meni je bila vazna anticipacija. Kad su se stvari u Beogradu pocele desavati, shvatio sam da cemo platiti veliku cijenu za to sto ce se dogoditi. I to se dogodilo. Dosta sam se u svom rediteljskom opusu bavio odnosom covjeka i vlasti, manipulacijom, i iz mojih se predstava vidi kako covjek jedva ceka da bude zaveden, manipuliran. I to je bilo jasno kako kod ljudi koji imaju samo sposobnost refleksije, tako i kod "najvisih" krugova. U jugoslavenskom pozoristu je preovladavala ta, da je tako nazovem, sezdesetosmaska estetika. Najvisi krugovi, ljudi koji su se okupljali oko Korculanske ljetne skole i kao bili liberalni "filozofi" - evo primjera u Mihajlu Markovicu i Ljubi Tadicu - postali su najveci fasisti.

DANI: Ljubisa Ristic je bio glavni teatarski eksponent te sezdesetosmaske estetike. Danas je jedan od posljednjih ljudi s Milosevicevog broda koji nezadrzivo tone.

MILER: Kod Ljubise Ristica se tokom svih ovih godina zapravo i vidjelo kako je on slab covjek. On je Tita zamijenio Milosevicem. To je skoro nevjerovatno. Nemogucnost ljudi da pristanu na novu logiku, samim tim i na novu estetiku, rezultirala je padom i strasnim zlocinima. Uvijek treba biti jasno da ce se ratovati, da ce padati zrtve. Vazno je gledati na to s koje se pozicije neki narod proglasava nizim u odnosu na svoj. Nevjerovatan je procenat slicnosti onog sto su Rusi objavljivali o Cecenima s onim sto su Srbi objavljivali o onima protiv kojih su ratovali. Nema naroda koji je imun na fasizam, i o tome se mora govoriti. Ja sam htio raditi u pozoristu na taj nacin, i onda sam s dramaturginjom iz Skopja Zaninom Mircevskom krenuo u projekt koji se zove Eksplozija sjecanja.

DANI: U koji spada i predstava Filoktet, u kojoj glavne uloge igraju jedan glumac iz Beograda, jedan iz Zagreba i Izudin Bajrovic iz Sarajeva. Jeste li odlucili rezirati tekstove Heinera Müllera zato sto su oni, zapravo, istrazivanje zla koje je covjek spreman uciniti u ime politike?

MILER: Prije svega, zato sto je Müller najostriji. Volim autore koji govore o ponavljanju odredjenih stvari na odredjenim mjestima i mislim da se to kod Brechta ne moze naci, osim u slucaju dva ili tri komada. Shakespeare je u jednoj fazi posvecen tome. Mi smo u Sloveniji imali publiku koja je plakala na premijeri Filokteta. Neke stvari se emocionalno ne mogu dogoditi u Njemackoj. A ja se jednostavno vise ne mogu vratiti onim stvarima koje su se desile u ratu, jer su odvec bolne. Mozda je moj dug u tome da deset godina ne mogu da radim komediju. Poslije Vukovara sam pretpostavio da nikada vise necu otici u Beograd. Ali, ja sanjam Beograd, u nekim ciklusima mi se stalno pojavljuju slike nekih ljudi kojima se do danas nisam javio, i zbog toga imam griznju savjesti. Mislio sam da mora postojati neki prostor gdje se ja s njima mogu sastajati. Kad pogledam njihovu situaciju, meni je jasno da ima ljudi cija strasna potreba za radom moze nadvladati sve te granice, da na svoj nacin kazu sta misle o tome. Ali, ako je istina da je tamo Vesna Pesic, kao, da tako kazem, najcistiji dio opozicije, dobila izmedju cetiri i sest odsto glasova, a da je glavna opozicija Milosevicu - Kostunica, onda je jasno gdje je taj narod. Neko ko ga je neki dan optuzio za to "da je izgubio Kosovo, Krajinu i Sarajevo"! I onda je jasno kako su i zasto ljudi tamo zaludjeni pa misle da je NATO bombardovao njih, a ne vojne ciljeve. Ali, ja ne mogu da odlucujem o kretanju ljudi za koje znam da su potpuno cisti: o Bori Todorovicu, ili Voji Brajovicu, koji su od pocetka imali hrabrosti da se suoce sa stvarima. Da nije doslo do bombardiranja Srbije, oni bi poklali do kraja htijuci da zavrse ono sto su radili u Bosni. I danas ne mogu da shvatim da tamo laz nevjerovatno funkcionira. Razmisljati o saradnji s tako malim brojem ljudi koji zna o cemu se radi, veoma je tesko.

DANI: Otisli smo u politiku. Ni potpuna izolacija Srbije nije rjesenje?

MILER: Kad je ono sto se zove kultura, odnosno elitna kultura, prestala s komunikacijom, dogodilo se nesto sto bi se moglo nazvati komunikacijom supkultura. Na kraju se vidjelo da jedna nova generacija, ona koja je narasla u ratu, nije htjela imati nista s fasizmom. Tipican fenomen: jedna generacija na Balkanu izrasta kao potpuno apoliticna. Njihovi argumenti su jednostavni i to je funkcionisalo, jer su ti klinci iz B 92 i slicnih institucija znali da je sve oko njih samo laz. Tako je bilo i sa Slovencima koji su s njima saradjivali. Njih nije zanimala slovenacka zastava, drzava, ili to da fudbaleri iz Slovenije pobijede SRJ. U evropskoj tradiciji i vizuri to je jedino i prezivjelo.

DANI: U evropskoj tradiciji i vizuri ima dosta pojednostavljivanja ovdasnjih sukoba. Toga je bilo i u Sloveniji.

MILER: Prvo, mislim da su neke greske od strane Slovenije i njene politike ucinjene, ali Slovenija i Ceska su na kulturnom planu cinile jako dobre stvari u jugoistocnoj Evropi. Umjetnici iz BiH, iz Hrvatske, s Kosova, imali su priliku raditi. Uvijek je tako da se muzicari prvi snadju, oni su najvise i radili skupa. I knjizevnici su saradjivali. Mi iz teatara smo uvijek nekako konzervativni i spori, a imamo i jezicke barijere, pa su koprodukcije uvijek teske. Da se moglo vise napraviti, jeste, ali ako vidimo realno stanje, mislim da je Slovenija imala dobrih poteza. Sad su u Sloveniji trenutno desnicari na vlasti, ali oni ce na izborima brzo izgubiti i doci ce liberalna struja.

DANI: To je istina, ali rijec bosanac u Sloveniji nije uvijek imala pozitivan kontekst, cesto je bivalo upravo obrnuto.

MILER: Ta rijec se u Sloveniji prije rata upotrebljavala za svakog "gastarbajtera" u Sloveniji. Svi su bili "bosanci". Iz Srbije, s Kosova, ili iz Knina, svi su bili "bosanci", a ja mislim da su Slovenci tek poslije rata otkrili Bosance. Ranije nije bilo toga i to jeste bilo nesto pogrdno - "bosanci"! Za tvrde komunisticke vladavine to je bilo zabranjeno, mogao si u zatvor zbog te uvrede, poslije je to bilo dozvoljeno. Danas, deset godina poslije rata u Sloveniji, prema Bosni se javlja sasvim drugi odnos.

DANI: Prosle godine ste postali laureat festivala MESS s predstavom Baal. Kritika u cijeloj Evropi je tu predstavu proglasila kultnom. Saradnja izmedju "tranzicijskih drustava" polako ide naprijed, ali kao da jos uvijek nema umjetnosti koja bi preuzela odgovornost da pogleda u oci svim dilemama iz proslosti?

MILER: Kriticka masa koja se poslije Drugog svjetskog rata bavila fasizmom i kritickim umom, pa i utopijama, prije novog rata, zadnje katastrofe koja nam se desila, izmorila se i istrosila. Kriza o kojoj govorite je i produkt cinjenice da je masovna kultura, vodjena proletarijatom, da ga tako nazovem, potjerala intelektualce iz pozorista. Sjecam se kad je sa mnom kao dramaturg radio pisac i pjesnik Boris A. Novak, da su glumci okolo pricali "sta ce nama pjesnik objasnjavati sta se radi u teatru". I onda su intelektualci dizali ruke od pozorista, a preovladavala je ona sezdesetosmaska estetika o kojoj sam govorio na pocetku. A kad je doslo do kapitulacije svih vrijednosti, postalo je jasno da je covjeku potrebno ono najosnovnije, da mu je taj trivijalni zivot najblizi i da umjetnost nema nikakvog utjecaja. To se tacno moze vidjeti kod vas u Sarajevu, i svugdje gdje je bila velika katastrofa. Covjek se u najtezoj situaciji fundamentalno hvata za neki smisao. Zato su ovdje nastajale umjetnicki znacajne stvari u ratu. Kad se vrati svakodnevica, opet se gledaju utakmice, povraca se od trivijalnosti, ceka se na Godota, jednostavno se vegetira. Kriza u umjetnosti je nastala zbog pomankanja kriterija. To je najvise ocigledno u vizualnoj umjetnosti. Dosta je stvari koje su dozivjele veliku slavu, od performansa do instalacija, a "prosle" su jer nije bilo kriterija. To se u teatru nije moglo dogoditi, jer predstava je nesto sto za dva sata mora imati neki kvalitet. Mi mislimo da smo danas jako pravedni, a ja mislim da ima mnogo umjetnika za koje ne znamo, jer nemaju medija i ne mogu se prezentirati. Jer danas nije vazno ono sto radis, nego koliko si medijski sposoban. To znaci da moras biti vise na telefonu ili na Internetu, raditi promociju. Sada je vazno ono sto govoris, a ne ono sto radis. Ispada da je vazno samo to da se ima osjecaj novog, a bitno je selektirati. Imao sam prijatelja koji se bavio literaturom, imao je rak, sjedio je ovako u cosku i rekao: "Osjecam kako mi curi zivot, zao mi je za svaki minut koji sam gledao televiziju, koji sam trosio vrijeme, citao lose knjige. Ima toliko dobrih stvari kojima se treba baviti." Glavni problem modernog covjeka je da ne zna selektirati, ne zna izabrati.

DANI: Sto mislite o ovogodisnjoj selekciji MESS-a u kojoj Vasa predstava ucestvuje van konkurencije?

MILER: Vi cete sada vidjeti predstavu jednog od najvecih njemackih reditelja, Marthalera, i to ce otvoriti MESS. Mi u Sloveniji to nismo mogli gledati. Mislim da MESS postaje zaista jedan svjetski relevantan festival. Drago mi je da je tako, jer je prije postojao monopol. U Jugoslaviji je bio BITEF, i kraj. U Zagrebu i Ljubljani i ostalim jugoslavenskim provincijama nisu se mogla vidjeti znacajnija gostovanja. S glumcima iz tri sredine sam htio imati jednu jaku vizuru, tako da pokusam imati pristup realnosti, koja je, naravno, puno jaca, puno okrutnija. Mislim da je potrebno baviti se bitnim pitanjima, nemam potrebu iznositi moralni stav.

Objavljeno u broju 174 DANA, 29. septembar / rujan 2000.


Школовање

Нема података о школовању.

Референце

Театрографија 5
  • Личност (1)
  • Позоришта (0)
  • Представе (4)
  • Инопредставе (0)
  • Фестивали (0)
Дигитализација 0
  • Архив (0)
  • Аудио и видео записи (0)
  • Библиотека (0)
  • Фотографије (0)
  • Хемеротека (0)
  • Ликовни и меморијални предмети (0)
  • Програми и плакати (0)
  • Сценографија и костимографија (0)
  • Приватна архива (0)
  • Архива позоришта (0)
  • Архива фестивала (0)