·
·
·
·
Napomena:
Muziku je učio u rodnom gradu i na Konzervatorijumu u Milanu. Posle završetka studija obilazio je italijaske gradove u svojstvu dirigenta jedne putujuće operske družine. Stičući životna iskustva i uviđajući koliko se pravi život razlikuje od onoga što je romantizam u muzici prividno prikrivao, sasvim jasno je uočio perspektivu, put muzičke drame i njen dalji razvoj. Oslobađajući se postepeno Vagnerovog uticaja, on je, stojeći na pozicijama verizma, uspeo da napiše svoje najbolje delo – operu Kavalerija rustikana (Cavalleria rusticana), kojom je kao dvadesetsedmogodišnjak osvojio prvu nagradu, u velikoj konkurenciji od 73 dela, na konkursu za najbolju operu u jednom činu. Svojom muzikom punom kolorizma i belkantističke raspevanosti, melodijskog bogatstva i zanimljivo korišćenih harmonskih efekata i muzički široko donetim gradacijama sa uspešnim naglašavanjem obeležja pojedinih karaktera, M. je otvorio nov period italijanske operske muzike. Iako je napisao 14 opera, 3 operete i više vokalnih dela, kantata i solo-pesama, ni jedna opera mu se nije vinula do visina koje je dostigla Kavalerija. Od ostalih njegovih opera češće su izvođene: Iris, Prijatelj Fric (L’amico Fritz), Lodoleta i Mali Mara (Il piccolo Marat). Kavalerija je imala ogroman uticaj na savremenike, koji su nastojali da pišu u stilu dela čiji se autor u istoriji muzike smatra začetnikom naturalističkog smera u operskom stvaralaštvu i najreprezentativnijom ličnošću italijanske verističke muzike. U SNP je Kavalerija rustikana više puta premijerno izvođena: 1910, 1920, 1952, 1955, 1961, 1964. i 1977.