·
·
·
·
Напомена:
Pored više pesničkih zbirki koje je objavio od 1842. do 1872, za pozorište je napisao samo nekoliko neoriginalnih dela. U njima se otprve oseća podražavalac, i to su u stvari prosto scenske lakrdije ili, bolje reći, male lirske komedije, čarobne i mitološke sadržine, u kojima se poigrava njegova nemirna mašta, i u kojima se u isti mah ispoljavaju živahna ljupkost, oštrouman i nestašan duh, beskrajno tanana pesnička veština. Neke su od tih komedija u prozi, pre svega Grengoar, ponajbolje prilagođen sceni. Pozorišna su mu dela: Plavi Leandar (1854), Lepi Leandar (1856), Dijana u gaju (1863), Nerinine vragolije (1864), Jabuka (1865), Grengoar (1866), Floriza (1870), Rastanak (1871), Deidamija (1876), Sokrat i njegova žena (1885), Poljubac (1888), Ezop (1893).