·
·
·
·
Напомена:
Govorio je grčki i nemački. Bio je 8 g. slovoslagač u Sopronovoj pečatnji u Zemunu. Kada je zemunski đakon Jovan Jovanović 1860. osnovao amatersku pozorišnu družinu stupio je u nju. U SNP je primljen 16. II 1862, za vreme gostovanja SNP u Sremskim Karlovcima, i u njemu je (sa platom od 30 forinata) ostao do 15. III 1864, kada se, žudeći da živi u Srbiji a ne u Austrougarskoj, priključio putujućem pozorištu Adama Mandrovića, čiji rad nije dugo potrajao pa je pokušao da se vrati u SNP, gde više nije bilo mesta za njega; zaposlio se u uredništvu „Danice“ i „Napretka“ (od 1865. do 1867). Potom je prešao u Državnu štampariju u Bgdu i nudio se beogradskom NP 1868. Primljen je samo privremeno za rekvizitara i tumača epizodnih uloga, da bi se 1869. još jednom bezuspešno ponudio ovom teatru i tada mu se gubi trag. Od mladosti je igrao staračke uloge (otuda i nadimak „Deda“), umeo je da čita note i pevao je u horu u svim predstavama sa pevanjem.