·
·
·
·
Напомена:
Potekao je iz činovničke porodice. Osnovno školovanje je započeo na Visu a okončao 1940. u Sarajevu, gde je završio i gimnaziju 1948. U Bgdu je 1954. diplomirao na odseku za režiju (u klasi Josipa Kulundžića) Akademije za pozorišnu umetnost, na kojoj je 1973. i doktorirao (disertacija „Pozorišni život Sarajeva za vrijeme austrougarske uprave“). Bio je angažovan kao reditelj u NP na Cetinju (od 1. VII 1952. do 20. VII 1953), u NP u Kragujevcu (od 1. VIII 1954. do 31. VIII 1956, gde je obavljao i dužnost upravnika), u NP u Zrenjaninu (od 1. IX 1956. do 31. VIII 1959, gde je bio i umetnički rukovodilac), u NP u Mostaru (od 1. IX 1959. do 15. VIII 1961), te u SNP u NSadu od 16. VIII 1961. do 31. VIII 1963, najpre samo reditelj a od 1. II 1962. obavljao je i funkciju direktora Drame: u tom periodu okosnicu dramskog repertoara činila su dela jugoslovenskih pisaca uz još trojicu slovenskih (dva ruska i jednog češkog), trojicu francuskih i jednog nemačkog autora. U Od 1963, kada se definitivno preselio u Sarajevo, do 1969. bio je umetnički direktor „Bosna-filma“, od 1969. do 1973. direktor Festivala malih i eksperimentalnih scena Jugoslavije – MES i od 1973. profesor sarajevskog Filozofskog fakulteta, a predavao je i u Dramskom studiju pri NP pre osnivanja sarajevske pozorišne akademije. Sarađivao je u listovima i časopisima: „Zora“ (1946-1948), „Mladost“ (1947-1948), „Pobjeda“ (1952), „Dnevnik“ (1960-1962), „Pozorište“ (Tuzla, 1963, 1965-1978), „Odjek“ (1963-1965, 1972, 1977), „Oslobođenje“ (1964-1978), „Život“ (1965), „Glasnik arhiva i Društva arhivskih radnika BiH“ (1966), „Scena“ (1971), „Izraz“ (1971, 1975- 1976), „Teatron“ (1974, 1976), „Prilozi za proučavanje istorije Sarajeva“ (1974), „Mogućnosti“ (1975), „Bibliotekarstvo“ (1975), „Dokumenti“ (1976), „Lica“ (1976), „Treći program Radio-Sarajeva“ (1976, 1978), „Godišnjak Instituta za jezik i književnost“ (1978). Autor je originalnih dramskih dela (Čovjek koji nije postojao, 1953; Ožiljak, 1956; Postoji sutra, 1960; Šarlatan, 1964), dramatizacijā (S. Sremac: Pop Ćira i pop Spira, 1964, koju je i SNP izvelo 1965; S. Ćorović: U ćelijama, 1967; F. M. Dostojevski: Idiot, 1970) i filmskih scenarija (Glasam za ljubav, 1964; Glineni golub, sa Đ. Lebovićem, 1965; Neka daleka svjetlost, sa Đ. Lebovićem, 1967). Bavio se istorijom jugoslovenskog pozorišta, prevashodno interesujući se za pozorišni život u Bosni i Hercegovini (bio je i član Udruženja teatrologa BiH), te je nekoliko monografija objavljeno najviše zahvaljujući njemu (autor ili glavni urednik i obrađivač većine jedinica): Narodno pozorište Sarajevo 1921-1971, Sarajevo b. g.; Grad opsjednut pozorištem: pozorišni život Mostara za vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo 1969; Pozorišni život Sarajeva (1878-1918), Sarajevo 1973; Kamerni teatar 55, Sarajevo 1975; Sarajevsko pozorište između dva rata, I-II, Sarajevo 1976; Narodno pozorište Sarajevo, Sarajevo 1978; Narodno pozorište Zenica, Zenica 1978. i Narodno pozorište Bosanske krajine (1930-1980), Banja Luka 1980. Na Jugoslovenske pozorišne igre Sterijinog pozorja u NSadu dolazio je neizostavno od samog početka (1956) – tako se u NSadu zadesio i krajem maja 1993, kada je od srčanog udara preminuo u hotelu „Putnik“. Dobio je nagradu grada Mostara za režiju Direnmatove drame Poseta stare dame, IP „Svjetlost“ za nauku (1974) i Dvadesetsedmojulsku nagradu za knjigu Pozorišni život Sarajeva za vrijeme austrougarske uprave (1974); nosilac je i nagrade Udruženja dramskih umetnika Srbije.