·
·
·
·
Напомена:
U Beogradu, Vlada je završio privatnu slikarsku školu Ananija Verbickog, koji je bio blizak saradnik poznatog ruskog slikara Kolesnikova, dok je scenografiju učio kod poznatog pozorišnog maga Bojana Stupice.
Godine 1958, zaposlio se u Televiziji Beograd, koja je tada bila u osnivanju, ali i dalje sarađuje sa šabačkim Narodnim pozorištem. Već naredne, 1959. godine, trajno se priklonio pozorištu, jer je prešao u Atelje 212, u kome je ražirao brojne predstave, među njima i one kultne: Dragi moj lažljivče, Kartoteka, Arsenik i stare čipke, Kralj Ibi, Kafanica, sudnica, ludnica, Kosa, Purpurno ostrvo, Čudo u Šarganu, Pseće srce, Buzdovan, i druge. Od 1961. je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kome će provesti više od dve decenije.
O njegovom scenografskom pozorišnom umeću danas se ispredaju legende. Jednostavno, bio je majstor svog zanata, spreman i sposoban da nađe rešenje za mnoge složene i problematične scenografske situacije, koje su pred njega postavljali uglavnom reditelji.