·
·
·
·
Напомена:
Razočaran u kaluđere, napustivši manastir 1885, kao glumac putujućeg pozorišta Fotija Iličića, pa trupe Đorđa Peleša, obilazio je Bosnu i Primorje. Duže se zadržao u Splitu, Rijeci i Tešnju. Jedno vreme bio je upravitelj Bosansko-hercegovačkog pozorišnog društva. Početkom sezone 1888/89. nakratko je bio član SNP u NSadu, da bi krajem 1888. u Zemunu osnovao sopstveno putujuće pozorište, koje je, uz velike finansijske teškoće, davalo predstave po Vojvodini. U ovom teatru glumačku karijeru su započeli Jefta Žikić (v) i Petar Krstonošić (v), koji je o ovom „raskaluđeru-glumcu i mučeniku“ pisao u knjizi Prosvetni nadničari. Sredinom 1890. pokrenuo je u Iloku sedmični list „Rodoljub“. Aprila 1891. zakaluđerio se u manastiru Moštanica i dobio ime German. Kada je 1891. oboleo od tuberkuloze, vratio se u rodno selo, gde mu je još živela majka, i tamo bio nastojnik manastira. Idealista, obuzet rodoljubljem razbuktalog omladinskog pokreta, u pozorištu se najradije ogledao u domaćem romantičarskom repertoaru. Bio je inteligentan, dobar karakterni glumac i boem. Posvećujući se glumi, novinarstvu i književnosti, smatrao je da tako najbolje može poslužiti svome narodu. Pesme, pripovetke i kulturno-istorijske priloge objavljivao je u časopisima: „Neven“, „Javor“, „Srpski zabavnik“, „Bosanska vila“, „Stražilovo“, „Nemanja“, „Fruška gora“ i „Istočnik“. Matica srpska nagradila je njegovu pripovetku Rašta se tako dogodilo (Sarajevo 1888).