·
·
·
·
Напомена:
Supruga glumca Dimitrija Mite Kolarovića.
Glumom se počela baviti 1861. u diletantskom pozorištu u Zemunu. U družinu Jovana Kneževića (v) stupila je tek po njenom odlasku iz NSada, početkom 1861; posle drugog gostovanja Kneževićevog putujućeg pozorišta u NSadu, koje traje od 10. VI do 16. VII 1861, napustila je njegovu trupu i 17. VII 1861. stupila u tek osnovano SNP, kojem je dan ranije već bila pristupila i njena sestra Draginja, a zatim, 23. VII 1861, prvi put je nastupila na novosadskoj sceni, u predstavi komada Muški metod i ženska majstorija. Za vreme gostovanja u Vukovaru, 8. XI 1861. u SNP je angažovan i Dimitrije Kolarović (v), s kojim se venčala 5/17. V 1862, za vreme boravka srpske narodne pozorišne družine u Subotici. Od 13. VI je bila redovan član novosadskog Pozorišta. Iz SNP je 4. V 1863. istupila i do kraja avgusta iste g., zajedno sa sestrama Draginjom i Sofijom i zetom Dimitrijem Ružićem, igrala je u ad hoc formiranoj putujućoj pozorišnoj družini svoga muža, pre toga otpuštenog iz SNP zbog sukoba sa L. Telečkim (v) u Osijeku. Od 15. IX 1863. do pred kraj aprila 1864. bila je sa mužem u angažmanu HNK Zgb, a od 1. V 1864. ponovo je postala član SNP. Zbog teškog prekršaja D. Kolarovića Upravni odbor DSNP je 19. IX 1865. otpustio iz angažmana i nju i muža, ali je taj zaključak, na molbu 63 potpisana somborska građanina, 10/22. II 1865. suspendovan od izvršenja do prvog ma i najmanjeg Kolarovićevog ekscesa. U SNP je, posle toga, bila neprekidno do 26. IX 1868, kada je razrešena dužnosti: još 16. VIII 1868. izabrana je na konkursu za redovnog člana NP u Bgdu, koje je tada bilo u osnivanju. Od 1. X 1868. do sredine oktobra 1881. bila je član NP u Bgdu, s prekidom od 10. VI 1873. do 7. III 1874, kada je beogradsko Pozorište bilo zatvoreno zbog teške finansijske krize; za to vreme je nastupala s mužem najpre u družini Đorđa Peleša, u areni Vajfertove pivare, a zimu 1873/74. oboje su proveli u Šapcu u trupi Miloša Cvetića (v) i Đure Rajkovića (v). Vrativši se 7. III 1874. sa ostalim glumcima u ponovo otvoreno NP Bgd, u njemu je 19. III 1879. postala stalni član. Sredinom oktobra 1881. stupila je sa mužem u angažman u HNK Zgb i od 27. X 1881. do 14. V 1882. nastupala na zagrebačkoj sceni. Vrativši se početkom juna 1882. u Bgd, uprava beogradskog Pozorišta „je nije mogla primiti zbog njezinog naglo oronuloga zdravlja. Na taj način, po pozorišnim pravilima, nije imala pravo na penziju. Ali joj uprava, odlukom od 10. oktobra 1882, odredi 1000 dinara godišnjega izdržavanja, više nego što bi imala penzije po godinama službe na beogradskoj pozornici. Ovo je izdržavanje davano do smrti“ (M. Šapčanin, Izveštaj iz 1890). Već u Zgbu joj je naglo počeo da slabi vid, a posle povratka u Bgd bolest njenih očiju znatno se pogoršala, tako da je neposredno pred smrt bila skoro slepa. Veruje se da je i njeno slepilo, kao i Alekse Bačvanskog i Toše Jovanovića, bilo prouzrokovano plinskim osvetljenjem na pozornici NP u Bgdu. Njen život nije bio nimalo lak. Udata za darovitog i nesumnjivo sposobnog glumca Dimitrija Kolarovića, ali neobuzdanog i, naročito u mlađim godinama, sklonog sukobima i izgredima, ona je sa dostojanstvom strpljive, odane supruge i uzorne majke delila s njime sve nedaće koje su ga, njegovom krivicom, stalno snalazile. U uslovima neprekidnih putovanja i promena mesta u kojima SNP gostuje, ona se šezdesetih g. XIX veka sa dvoje male dece lomatala po banatskim, bačkim, sremskim i slavonskim drumovima da bi, kao što je navela u jednom pismu J. Đorđeviću, mogla „na obšti žrtvenik srbskog roda… budi ikakav korak prineti“. U Velikom Bečkereku je 12. V 1867. primila vest da joj je iznenada umro dvoipogodišnji sin Tima; zbog toga je predstava Subotićeve Prehvale morala biti prekinuta posle prvog čina. Ostavši s jednim, starijim detetom, Zorkom (Todosić – v), činila je sve što može da se i njena kći izgradi u vrsnu glumicu i do kraja ostane verna pozornici. Slepilo i neželjeno udaljavanje sa pozornice teško je podnosila, što joj je narušilo zdravlje, još odranije načeto teškim životom i ne baš sređenim porodičnim prilikama. Bila je povisoka, skladno građena, izrazitog lika, pravilnih crta, krupnih očiju sa lepo izvijenim obrvama; glas joj je bio malo tamnije obojen i dobro je pevala, tako da je u mladosti nastupala i u pevačkim ulogama. U svojim prvim predstavama delovala je kao da se plaši scene i publike. Docnije, stekavši iskustvo i samopouzdanje, afirmisala se kao jedna od najboljih glumica kod Srba druge polovine XIX veka. Sa uloga sentimentalnih ljubavnica i razmaženih devojaka, koje joj nisu „ležale“, prešla je na veoma širok repertoar u kojem je sugestivno tumačila dramske majke, heroine, otmene žene iz visokih krugova i dramske karakterne role. U tim ulogama ispoljila je snažan temperament, istančanu senzibilnost, smisao za psihološko produbljivanje lika i izvrsnu dikciju. Uz M. Grgurovu (v) bila je, nesumnjivo, najistaknutija glumica beogradske pozornice sedamdesetih g. XIX veka. Prazninu koja je u NP Bgd nastala njenim povlačenjem sa scene popunila je izvanredna umetnica Vela Nigrinova.