·
·
·
·
Напомена:
Vanbračni sin studenta medicine i jedne plemkinje, B. je u Beču pohađao Škotsku gimnaziju i posle završenih pravnih studija (1825) živeo oskudno, ali se rano počeo družiti sa kompozitorom F. Šubertom i slikarom Moricom Švindom; na rad ga je podsticao Franc Grilparcer (v), a u početku se ugledao na A. Kocebua (v). Službeničku karijeru je počeo kao skroman praktikant kod donjeaustrijske vlade (1826), a 1831. je kao pisac angažovan u Burgteatru; od 1843. je u državnoj lutriji, 1845. putuje u Pariz i London, gde se upoznaje sa većim građanskim slobodama nego što ih je tada bilo u Beču; 1848. postaje član bečke Akademije nauka, a već 1849. napusta državnu službu i živi kao slobodan književnik. U revoluciji 1848/49. angažovao se na strani liberalnog pokreta, ali i za utvrđivanje kapitalističkog poretka. Pošto je preživeo zapaljenje mozga, živeo je dosta povučeno u Beču. Najvažniji deo B. književnog rada su njegove drame za koje je dobio više priznanja. Postao je počasni građanin Beča i dobio plemstvo (1872), počasni doktorat Univerziteta u Beču (1882) itd. Do Prvog svetskog rata B. je smatran jednim od najvećih austrijskih dramatičara, a njegova slava je počivala na dramama: Leichtsinn aus Liebe (1831), Bekenntnisse (1834), Bürgerlich und Romantisch (1835), Großjährig (1846), a iz kasnijeg doba Aus der Gesellschaft (1866), Moderne Jugend (1868). Njegovi skupljeni spisi (Gesammelte Schriften) objavljeni su u 12 svezaka, u Beču 1871-1873, ali je on iposle toga publikovao. Njegove slobodoumne misli ikritika Meternihovog sistema, posebno cenzure, učinile su ga popularnim; kako se, međutim, ubrzo posle revolucije 1848/49, rezignirano mirio sa tokom stvari, tako je postepeno nestajao iz javnosti. U kasnijim istorijama književnosti nemačkog govornog područja jedva se pominje. U SNP je 1905. izvedena njegova drama Poezija u prozi.