·
·
·
·
Напомена:
Bila je poreklom iz austrijske, bečke porodice Gizl (Giesl), a pravo ime joj je bilo Laura. Udala se za Žarka Miladinovića, koji je u Beču studirao i doktorirao na tamošnjem Pravnom fakultetu, a kasnije bio advokat u Rumi i predsednik Radikalne stranke u Vojvodini. Udajom je primila ime Milena i prešla u veru svoga supruga sa kojim je ušla u javni i politički život Srba u habzburškoj državi. Uz muža (koji je 1921-1922. bio ministar pošta u Kraljevini SHS) upoznala se gotovo sa svim važnijim našim piscima tog doba, posebno sa Zmajem. Školovana na lektiri Tolstoja, Gorkog, Getea, Šilera i Šekspira, ona je u svojim originalnim radovima ipak ostala zakasnela romantičarka. Zaboravljeni su danas njeni radovi, kao što su Božićne priče (1904), Memento (1905), Mučenici (1907), Vojvoda Petko (1912) itd., mada je o njima u savremenoj štampi bilo dosta reči. Njene priloge donosili su naši časopisi i listovi „Bosanska vila“, „Delo“, „Domaja“, „Brankovo kolo“, pa nemački „Ung. Weißkirchner Volksblatt“ (Bela Crkva) i „Parlamentär“ (Beč). Važniji deo njenog spisateljskog rada predstavljaju njeni vrlo dobri prevodi sa našeg jezika na nemački; prevodila je naše narodne pesme, pa Ruzmarin i mirta (Rosmarin und Myrte, 1901) Aleksandra Sandića, prvih 11 pisama O Crnogorcima (Über die Montenegriner, 1901) Ljube P. Nenadovića, Vidosavu Branković Jovana Jovanovića Zmaja (1902) i Kneza Ivu od Semberije (Knez Ivo von Semberien, 1909). Sa nemačkog na naš jezik je, zajedno sa mužem, prevela Einsame Menschen (Usamljeni ljudi) Gerharda Hauptmana i Schuldig! (Kriv!) Riharda Fosa. U SNP je izvedena Fosova drama Kriv 1899, u Rumi, u prevodu Milene i Žarka M.