·
·
·
·
Напомена:
Brat mu je bio Manojlo-Maša zvani Srbendić (v), a ćerka Jovanka je bila poznata pesnikinja. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, realnu gimnaziju u Rakovcu kod Karlovca, a nižu gimnaziju u NSadu. Od septembra 1870. do avgusta 1875. bio je član SNP. Zatim je radio kao trgovac u Dubici. Uz brata je učestvovao u bosansko-hercegovačkom ustanku. U veleizdajničkom procesu u Zgbu 1908. osuđen je na sedmogodišnju robiju. U balkanskom ratu je, 1912, išao za vojskom kao dopisnik „Zastave“. Prvi svetski rat proveo je najpre u kućnom pritvoru, a zatim u zatvoru zagrebačkog sudbenog stola. Posle rata je za učešće u ustanku odlikovan medaljom za vojničke vrline, zatim Karađorđevom zvezdom, ordenom Belog orla i ordenom Svetog Save. Sakupljao je narodne pesme i pripovetke iz svog kraja i objavljivao ih u „Matici“ (1868-1869), a sa bratom Manojlom je, za Srpsku akademiju nauka, sastavio zbirku reči iz Dubice. Sarađivao je u listovima i časopisima: „Pozorište“, „Zastava“, „Samouprava“, „Dnevni list“, „Radikal“, „Srpski glasnik“, „Narodni glasnik“ i „Srbija“. Za SNP je preveo s nemačkog Traži se vaspitač (1872) i Jedan se mora oženiti (1874).