·
·
·
·
Напомена:
Филозофски факултет – Катедра за руски језик и књижевност /апсолвирао/, Академија уметности – Одсек за соло-певање /завршио прву годину/), и у Москви, где је на Конзерваторијуму „Чајковски“ – претходно положивши пријемне и диференцијалне испите – завршио Стажистичку класу.
Професори певања: Теодор Дињашки (СМШ „Исидор Бајић“), Зденка Зикова (приватни часови), Октав Енигареску (Академија уметности), Евгениј Нестеренко и Хуго Тиц (Конзерваторијум „Чајковски“), Бисерка Цвејић (приватни часови).
Похађао је мајсторске класе код проф. Дака Јордакескуа (Румунија) /стилске карактеристике тумачења улога у Доницетијевим операма/ и код проф. Љубице Рибарске (Словачка) /стилске карактеристике тумачења улога у Вердијевим операма/.
Солиста Опере Српског народног позоришта у Новом Саду постаје 1977. године. Звање првака Опере додељено му је 1989. године. На сцени ове Куће остварио је преко 50 улога у операма италијанских, немачких, руских, француских и домаћих композитора, на српском језику и језицима оригинала, а укупно (и у другим оперским кућама) безмало 70 улога.
Са ансамблом Опере СНП-а гостовао је широм бивше СФР Југославије, као и у иностранству (Румунија, Мађарска, Италија, Русија).
За потребе Опере СНП-а превео је опере „Јоланта“ и „Јованка Орлеанка“ П. И. Чајковског, и “Моцарт и Салијери” Н. А. Римског-Корсакова.
Урадио је фонетску транскрипцију либрета, и његов превод, као и адаптацију превода за дисплеј, за оперу „Пикова дама“ П. И. Чајковског.
Режијски је обновио “Севиљског берберина“ Ђ. Росинија (1991.).
У два наврата обављао је функцију директора Опере СНП-а (1989. и 1996. године), те вршиоца дужности управника СНП-а (од децембра 2000. до јуна 2001. године).
Интернационалну каријеру започиње улогом Спарафучила (Верди, “Риголето”) на Летњем фестивалу у Сегедину (1986.) Касније је гостовао и на фестивалима у Зволену (Словачка – као Балтазар у “Фаворити” Г. Доницетија), Констанци (Румунија – као Закарија у “Набуку” Ђ. Вердија), Брегенцу (Аустрија – као Гувернер у “Дон Ђованију” В. А. Моцарта), Хајденхајму (Немачка – као Доктор, Монтероне и Ферандо у операма „Травијата“, „Риголето“ и „Трубадур“ Ђ. Вердија), „Мајске оперске вечери“, Скопље (Македонија – као Рамфис у „Аиди“ Ђ. Вердија и као Рајмондо у „Лучији од Ламермура“ Г. Доницетија) и Чељабинску (Русија /фестивал „На позив Ирине Архипове“/ – као Спарафучиле и Ферандо у операма „Риголето“ и „Трубадур“ Ђ. Вердија).
Учествовао је у извођењу мега-пројекта опере “Аида” Ђ. Вердија у Хонгконгу (1991.), уз оркестар Опере из Пекинга, хор Филхармоније из Хонгконга и солисте пупут Руже Поспиш-Балдани (ХНК, Загреб), Петера Вимбергера (Бечка Државна Опера) и Леони Мичел и Франка Бонаномеа (Метрополитен Опера, Њујорк), а под диригенрском палицом Ђузепеа Рафе (Италија).
Са ансамблима иностраних оперских кућа гостовао је у Холандији и Белгији (Државна Опера из Русеа, Бугарска; Румунска Национална Опера из Букурешта – као Закарија у Вердијевом „Набуку“), на Кипру (Државна Опера из Банске Бистрице, Словачка – као Гувернер у Моцартовом „Дон Ђованију“) и у Немачкој и Швајцарској (Украјинска Национална Опера из Кијева – као Закарија у Вердијевом „Набуку“ и Кнез Иван Ховански у „Хованшчини“ М. Мусоргског).
Самостално је гостовао у следећим оперским кућама бивше СФРЈ и широм Европе:
- Театар „Верди“, Трст (Италија): Ђ. Верди, НАБУКО / Закарија
- Грчка Национална Опера, Атина: Ђ. Росини, СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН / Дон Базилио; Ђ. Верди, СИМОНЕ БОКАНЕГРА / Фијеско
- Мађарска Државна Опера, Будимпешта: Ђ. Верди, НАБУКО / Закарија ; А. Боито, МЕФИСТОФЕЛЕС / Мефистофелес (концертно)
- Театар „Станиславски и Немирович-Данченко“, Москва (Русија): П. И. Чајковски, ЈОЛАНТА / Краљ Рене
- Опера „Народни дом“, Нижњи Новгород (Русија): оперски рецитал
- Словачка Национална Опера, Братислава: Г. Доницети, ЛУЧИЈА ОД ЛАМЕРМУРА / Рајмондо
- Опера „Леош Јаначек“, Брно (Чешка): Ђ. Верди, АИДА / Рамфис
- Опера СНГ, Марибор (Словенија): Ђ. Верди, НАБУКО / Закарија; В. Белини, НОРМА / Оровезо
- Опера СНГ, Љубљана (Словенија): Ђ. Верди, АИДА / Краљ Египта, Рамфис
- Опера МНТ, Скопље (Македонија): Ђ. Верди, ДОН КАРЛОС / Велики Инквизитор
- Опера ХНК, Осијек (Хрватска): В. А. Моцарт, ОТМИЦА ИЗ СЕРАЈА / Осмин
- Опера града Мец (Француска): П. И. Чајковски, ЕВГЕНИЈЕ ОЊЕГИН / Кнез Гремин
- Валонска Краљевска Опера, Лијеж (Белгија): Ђ. Мајербер, ХУГЕНОТИ / Марсел
- Украјинска Национална Опера, Кијев: Ђ. Верди, НАБУКО / Закарија; А. Бородин, КНЕЗ ИГОР / Владимир Галицки; М. Мусоргски: ХОВАНШЧИНА / Кнез Иван Ховански
- Опера ХНК, Ријека (Хрватска): Ђ. Верди, МАГБЕТ / Банко
- Баљшој театар Белорусије, Минск: НАБУКО / Закарија
У сезони 1993/94. стални је члан Државне Опере у Банској Бистрици (Словачка), где је остварио улоге Дулкамаре у „Љубавном напитку“ Г. Доницетија, Гувернера у „Дон Ђованију“ В. А. Моцарта и Валтера у „Лујзи Милер“ Ђ. Вердија.
У сезони 2001/02. стални је члан Опере Народног позоришта у Београду, где је остварио улоге Спарафучила, Феранда и Великог Инквизитора у “Риголету”, „Трубадуру“ и „Дон Карлосу“ Ђ. Вердија.
Од сезоне 2002/03. поново је стални члан Опере Српског народног позоришта у Новом Саду.
Од сезоне 2003/04. до сезоне 2005/06. стални је гост Опере ХНК у Загребу, где је остварио улоге Великог Инквизитора, Фијеска и Закарије у „Дон Карлосу“, „Симону Боканегри“ и „Набуку“ Ђ. Вердија, Улса у „Очеани“ А. Смареље, Пастора у „Огњу“ Б. Берсе, Варлаама у „Борису Годунову“ М. Мусоргског и Краља Маркеа у „Тристану и Изолди“ Р. Вагнера.
Концертирао је у Словачкој (Концерт оперских арија, уз солисте Алену Галову и Петера Дворског, у пратњи Словачке филхармоније – Братислава, под диригентском палицом Ондреја Ленарта; оперски реситал, Државна Опера Банска Бистрица, диригент – Адолф Викидал; низ камерних концерата), у Украјини (Фестивал „Сергеј Рахмањинов“, Харков – концерт соло-песама овог композитора) и Русији (Концерт десет басова у Међународном дому музике, Москва; низ концерата камерне музике; Фестивал басова у Самари – „Кнез Игор“ /Галицки/, два концерта; у Краснојарску – солистички реситал у другом делу концерта поводом обележавања 150-годишњице Епархије Краснојарске, солистички концерт на Словенском отвореном универзитету).
Аутор је и учесник концертног пројекта „Словенски басови“ /посвећеног Ф. И. Шаљапину/ који је до сада изведен у „Сава Центру“ у Београду (уз Београдску Филхармонију, диригент Владимир Кожухар /Кијев/), у Српском народном позоришту у Новом Саду (Оркестар СНП-а), у Македонском народном театру у Скопљу (оркестар МНТ-а) /диригент ових концерата био је Ангел Шурев/ и у дворани „Чајковски“ у Москви (уз солисте Валентина Пивоварова, Леонида Болдина и Николу Ђузелева, Симфонијски оркестар Радио-телевизије Русије под управом Игора Головчина и Академски руски народни хор „Свешњиков“ под диригентским вођством Игора Рајевског).
Његов концертни репертоар чине камерна дела композитора разних стилова и националних школа, као и велика вокално-инструментална дела (Ђ. Верди – РЕКВИЈЕМ, В. А. Моцарт – МИСА У ЦЕ дуру /“Крунидбена“/, Л. ван Бетовен – МИСА У ЦЕ дуру, Ђ. Росини – СТАБАТ МАТЕР, Т. Хартиг – ЦВЕЋЕ ЗЛА /кантата/, О. Табаков – РЕКВИЈЕМ, А. Дворжак – СТАБАТ МАТЕР и др.)
Снимао је за Радио-телевизију Нови Сад и Државне телевизије Мађарске, Аустрије и Русије.
Дискографија:
- Компакт-диск камерне музике “Comme raggio di sol” (у издању Културног центра Новог Сада);
- А. Смареља, ОЧЕАНА /опера/ (у издању ХНК, Загреб).
Био је члан жирија на међународним певачким такмичењима „Иван Паторжински“ (Луганск, Украјина), „Иван Алчевски“ (Алчевск, Харков – Украјина), „Микола Лисенко“ (Кијев, Украјина – потпредседник жирија), „Михаил Глинка“ (Москва, Чељабинск – Русија) и „Бил-бил“ (Баку, Азербејџан).
На молбу Секретаријата међународних конкурса Министарства културе Украјине направио је ревизију програма, бодовног система и наградних фондова на Међународном такмичењу певача „М. Лисенко“ (Кијев), а такође му додао наглашени педагошки аспект, након чега се број такмичара на овом такмичењу увећао за близу 400 % (превасходно захваљујући далеко већем учешћу такмичара са Запада).
Објавио је велики број превода и оригиналних радова из области оперске уметности (у програмским књижицама СНП-а, те листовима „Позориште“, „Политика“ и часопису за економију “New Deal”).
Аутор је двотомне монографије „Шаљапин против Ајфелове куле“ (Студио „Kitshen and Good Wolf“, Нови Сад, 2006). Књига је преведена на руски језик и у току је њено издавање у Русији, а у припреми је и издавање делова ове књиге у периодици Chapman University (САД).
Председник је Друштва за Српско народно позориште, реоснованог 2001. године (као правног наследника Друштва за СНП из 1862. године) где је – поред других бројних активности – покренуо издавачку делатност Друштва (прво издање – др Гордана Покрајац: „Од Хекубе до Атаманта – ка изворима дубровачке ренесансне трагедије“) и иницијативу за доношење Закона о Српском народном позоришту (у чијој је изради активно учествовао).
Шест пута је награђен Годишњом наградом СНП-а за најбоље остварење у сезони (за улоге Краља Ренеа у опери „Јоланта“ П. И. Чајковског, Краља Филипа II у опери „Дон Карлос“ Ђ. Вердија, Агате у опери „Вива ла мама“ Г. Доницетија, Мефиста у опери „Фауст“ Ш. Гуноа и Фијеска у опери „Симон Боканегра“, Ђ. Вердија), за успостављење сарадње са Позориштем Опере и балета из Краснојарска, Русија, и наступ на Концерту посвећеном Шаљапину, на фестивалу „Вече оперских звезда“ у Краснојарску, 2013.
Добитник је Октобарске награде Новог Сада (1997.) „за изузетне доприносе у култури и уметности“, а такође и највишег признања Српског народног позоришта, Златне медаље „Јован Ђорђевић“ (1998.).
Носилац је Сребрног ордена Фондације „Ирина Архипова“ из Москве (2004.) /“за пропагирање руске музике на Западу и просветитељску делатност“/ и Златног ордена Међународне асоцијације музичких уметника (2007.) /“за изузетне доприносе оперској уметности“/.
Добитник је признања „Златна значка“ Културно-просветне заједнице Србије (2010.) /“за несебичан, предан и дуготрајан рад и допринос у ширењу културе“/.