·
·
·
·
Напомена:
Posle Kopitareve smrti (1844) bio je kustos dvorske (danas Nacionalne) biblioteke u Beču, poslednju deceniju života član Gornjeg doma, a od 1867. do 1870. generalni intendant Burgteatra i Dvorske opere. Za književne zasluge dobio je počasni doktorat Univerziteta u Jeni. H. je u osnovi imao konzervativni stav; on je bio za održavanje Habzburške monarhije uz oprezne sitne reforme koje ne bi zadirale u suštinu njenog postojanja. On je u prvom redu dramatičar i kao takav doživeo je velike uspehe pred revoluciju 1848/49, a doživljavao ih je i jedno vreme posle nje. Njegova drama Griseldis (praizvedena u Burgteatru 1835, štampana 1837) tretira u ono vreme aktuelno pitanje borbe za dostojanstvo žena; imala je besprimeran uspeh i bila prevedena na sedam jezika. Uspešnom se pokazala i njegova drama Sohn der Wildnis (1843); „ponašio“ ju je Ivan Trnski pod naslovom Sin pustinje („Izbor dramatičnih dela iz repertoara hrvatskog kazališta“, sv. I, Zgb 1872). Znatno ranije, 1841, u Zgbu je štampan prevod H. drame Grizelda (Griseldis). Sabrana H. dela počela su da izlaze iz štampe 1857: u 12 svezaka, od kojih su 4 izašle posle njegove smrti. U SNP je 1885. izveden Strelan (Wildfeuer, 1864) u prevodu Jovana Grčića.