·
·
·
·
Напомена:
Akademiju primenjenih umetnosti, odsek kostimografija, završila u Beogradu 1956, u klasi Pavla Vasića. Već 1947. kao student sarađuje sa Leskovačkim pozorištem ("Talenti i obožavaoci"). Nakon diplomiranja angažovana je u Mostarskom pozorištu ("Pokojnik", 1962), Ateljeu 212 i Savremenom pozorištu u Beogradu. Tokom 60-ih godina počinje da radi kao kostimograf u poznatim filmovima jugoslovenske, rane srpske i strane filmske produkcije. U nizu filmova koji su postali nezaobilazan kulturološki i vizuelni fenomen svoga doba, ostvarila je prve profesionalne korake ("Izbiračica", 1961; "Šeki, snima se", 1962; "Muškarci", 1963; "Građanin pokorni", 1964; "Provereno mina nema", 1965; "Sarajevski atentat", 1969). Osim pozorišnim, filmskim i istorijskim kostimom, bavila se slikarstvom i kreiranjem modernog kostima, te priređivala revijalne programe i spektakle (Letnja pozornica, Dom omladine, Tašmajdan). Od 1958. stalno je zaposlena kao slikar-kostimograf na beogradskoj televiziji za koju je vezala ceo svoj radni vek do penzionisanja 1993. Profesionalna karijera tekla je paralelno sa razvojem televizije, od njenog osnivanja 1958. i prvih programa uživo do početka 90-ih godina kada su se društveno-političke okolnosti dramatično izmenile. Tokom svog tridesetpetogodišnjeg rada realizovala je više od dve hiljade emisija različitog žanra (TV filmovi, komedije, drame, spotovi, muzičke emisije, dokumentarne, krimi, porodične i dečje emisije, serije emisija uživo). Smatrala je da je uloga kostimografa da oseti mizanscen, a da u spoju pokreta i karaktera izvođača i ugla svetlosti i kamere nađe najpogodnije rešenje za boju, valer i teksturu izabranog materijala. Naročito je volela rad na dečjem programu (Ježeva kućica, 1958). Pri osmišljavanju vizuelnog izraza TV serijala sarađivala je sa S. Mrmkom, R. L. Đukićem, D. Ćorkovićem, N. Novakom, S. Pavićem i G. Mihićem. Tokom 60-ih angažovana je na serijalima "Šest svečanih pozivnica" (1963–1964), "Ogledalo građanina pokornog" (1964), "U jednom gradu ko zna kom" (1964), "Licem u naličje" (1965), "Letovi koji se pamte" (1967), "Krug dvojkom" (1967) i "TV bukvar" (1968–1969). Tokom 70-ih radi na nizu domaćih novih serija koje su postale kultne ("Ljubav na seoski način", 1970; "Ceo život za godinu dana", 1971; "Kamiondžije", 1973; "Pozorište u kući", 1972–1975, 1980–1981, 1984; "Više od igre", 1977). Sa nesmanjenom energijom radi i tokom 80-ih ("Priče iz radionice", 1982; "Priče preko pune linije", 1982; "Smehotvorci", 1989), a njeno poslednje kostimografsko ostvarenje za TV Beograd je serijal "U ime zakona" (1991). Za uspelu TV kostimografiju nagrađivana je 1958, 1959, 1961. i 1979, dobitnica je godišnje nagrade ULUPUDS-a 1973, Ordena sa srebrnim vencem 1976, kao i plakete TV Beograd 1978.
(izvor: Srpska enciklopedija)