·
·
·
·
Напомена:
Spada u istaknute nemačke glumce i reditelje, a bio je i izvanredno plodan pisac. Uspeh je doživeo već prvim komadom Baštovan i baštovanka (Gärtner und Gärtnerin, 1826) i za narednih šest decenija obogatio je nemačku scenu za oko sto pedeset pozorišnih komada, od kojih je više od sto sabrano u razne zbirke (Almanach dramatischer Bühnespiele, 11 svezaka, 1851-1868; Lustspiele, dve sveske, 1856-1872; Possenspiele, 1862; Deutsches Theater, 1865. itd.). Negovao je šaljivu igru za decu i sastavljao deklamatore. Njegova dela, ponekad rađena prema tuđim idejama, uživala su svojevremeno u nemačkom jezičkom području širu popularnost, pa je razumljivo što su još za njegovog života bila poznata i kod nas, i to više u preradama nego u stvarnim prevodima, što, s obzirom na njihov broj, u velikoj meri otežava ustanovljavanje originala. Za posrbu Ni brigeša stoji da je „lakrdija u dva čina, po italijanskom napisao Gerner i Belije, za srpsku pozornicu preradio Kosta Trifković“ („Pozorište“, 1872, s. 340). Međutim, nije se moglo ustanoviti ko je Belije. Od njegovih mnogobrojnih pozorišnih komada u SNP je izvedeno: Novi plemić (Der geadelte Kaufmann), 9. VII 1868, u preradi Laze Telečkog; Mila (Erste Gastrolle des Fräuleins Veilchenduft oder Theatralische Studien), 27. I 1872, u preradi Koste Trifkovića; Ni brigeša (In Sanssouci), 16. XI 1872, u preradi Koste Trifkovića; Slanik (Salz der Ehe), 26. I 1873, u preradi Spire Dimitrovića Kotaranina; Poklon, 3. XII 1887, u prevodu Save Petrovića; Snežana (Schnewittchen), 1. I 1913.