·
·
·
·
Напомена:
Školovao se u Šarošpataku, Pešti i Egeru. Završivši učiteljsku školu, bio je provincijski učitelj u nekolikim mestima zapadne Mađarske. Bavio se novinarstvom u Đeru, Segedinu, Aradu i Pešti, pišući istovremeno lake avanturističke romane da bi se prehranio. Od 1897. živeo je u Egeru izdržavajući se isključivo književnim radom. Putovao je mnogo, čitao još više. Poslednjih g. živeo je sasvim povučeno, gotovo u izolaciji. Pisao je i pesme, ali je trajno mesto u mađarskoj literaturi obezbedio svojim romanima i novelama. U pripovednoj prozi najbolja dela su mu sa seoskom tematikom, te sa likovima dece. U romanima se najčešće vraćao istorijskim temama – Atilinog vremena (Nevidljivi čovek), srednjevekovlja (Sužnji gospodnji), vremena borbe protiv Turaka (Egerske zvezde). Te romane pripremao je sa posebnom istoričarskom erudicijom. Pojedina svoja dela pisao je kao literaturu za omladinu. Jednostavnog izraza, žive radnje, naglašenog patriotskog osećanja, zanimljivih, izrazitih likova, njegova dela, uprkos mističarskim sklonostima, bila su mnogo čitana i veoma cenjena. Danas sve više služe kao popularna lektira za mladež. Dramskom književnošću bavio se povremeno u zrelijem dobu. Drame su mu: Vino, Anuška, Ana Feher, Crni dan, Seoski vrapci, Svici. Većina ih je iz seoskog života, ali bez idealizacije seljaka. Time je učinio korak napred od narodske drame, koja je do njega vladala mađarskim pozornicama. U SNP je 17. IV 1907, u prevodu Petra Krstonošića a sa muzikom Isidora Bajića, izvedena njegova pozorišna igra u tri čina s pevanjem A bor (Vino) pod naslovom Rakija.