·
·
·
·
Napomena:
Pravo mu je ime bilo Boris Fakin. Osnovnu školu i gimnaziju pohađao je u Ljubljani, gde je i diplomirao na Univerzitetu i postao inženjer hemije. Pripadao je grupi levičarski orijentisanih studenata, u kojoj je i aktivno delovao. Za vreme rata je skoro dve g. proveo u nemačkim koncentracionim logorima. I za vreme rata je pisao uglavnom stihove, koji su kao knjiga objavljeni posle oslobođenja. Njegovo prvo dramsko delo je "Veliko iskušenje" ("Velika preizkušnja", 1946). Mesto zbivanja je nemačka tamnica u okupiranom mestu, a vreme – poslednji dani pred kapitulaciju nemačke vojske. Radnja drame se odvija na dva koloseka koji se međusobno prepliću: prvi je oslobodilačka borba domaćeg življa protiv okupatora, a drugi veliko iskušenje moralne snage zatvorenih pripadnika oslobodilačkog pokreta. Drama probleme više naznačuje nego što ih rešava te ostaje na nivou šarolike panorame. Posle duže pauze T. se pojavio na sceni "Bajkom o smehu" (Pravljica o smehu, 1953), komedijom u stihu u tri čina, odnosno devet slika. Delo prikazuje životinje i njihove međusobne odnose. Po formi, to je spoj apstraktne satire, bajke o životinjama i basne koji poručuje: „život bez smeha je početak smrti“. "Šarena lopta" (Pisana žoga, 1955) je „scenska kompozicija u boji od sedam fresaka i priloga koja se nastavlja u epilogu“. Glavna misao drame usmerena je na izuzetne okolnosti kakve donosi rat i u kakvim se nađu pošteni i dobronamerni ljudi kada, ponašajući se prema sopstvenim plemenitim porivima, dođu u sukob sa moralnim vrednovanjem zaraćenog društva i pritom, bez krivice krivi, propadnu. "Zaboravljeni ljudi" ("Pozabljeni ljudje", 1957) su „svakidašnja igra sa dva odmora“, napisana pod uticajem Čehova i Gorkog.